Prošle godine u Crnoj Gori 116 samoubistava

Od našeg dopisnika
Podgorica – Zaključno sa 31. decembrom prošle godine Uprava policije je registrovala 116 samoubistava u prošloj godini, čime se učvršćuje zabrinjavajući bilans suicida u Crnoj Gori. Šire gledano, Crna Gora je država koja i po podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u poslednjoj deceniji prednjači po broju registrovanih samoubistava u odnosu na broj stanovnika, saopšteno je juče iz Uprave policije.

Crna Gora nema nacionalnu strategiju za borbu protiv suicida. Brojke upozoravaju da pojedinačni napori organa iz različitih nadležnosti (Uprava policije, Centar za socijalni rad, medicinske službe...) ne mogu uticati na ključno – prevenciju mogućih uzročnika suicida.

Uprava policije, saopšteno je, poziva sve aktere, a prevashodno donosioce odluka na najvišem državnom nivou, da prepoznaju ovaj fenomen kako bi kroz multisektorsku saradnju i kroz razvijenu inkluziju, uz učešće svih stručnih službi, nevladinog i medijskog sektora, kao i šire zajednice, sa posebnom pažnjom pristupili ovom društvenom problemu.

Psiholog i porodični psihoterapeut Anđela Novaković kaže da oni potvrđuju ozbiljnost problema i hitnost u njegovom rešavanju.

„Istraživanja pokazuju da se 79 odsto suicida na globalnom nivou dešava u nisko i srednje razvijenim zemljama, a u tradicionalnim društvima tranzicija je više povezana sa suicidom muškaraca”, navodi Novakovićeva.

Primećene su, kaže ona, znatne rodne razlike među osobama koje su pokušale i izvršile suicid. Tako, istraživanja pokazuju da muškarci češće izvrše suicid od žena, a ova razlika raste sa starošću muškaraca. Žene češće od muškaraca imaju suicidne misli i pokušaje suicida.

„Ponovljeni neuspesi pri rešavanju problema mogu dovesti do toga da odluka da se izvrši suicid izgleda kao jedino rešenje. Posebno ako postoje crte ličnosti, koje se smatraju dominantno muškima, a odnose se na impulsivnost i agresivnost. Takođe, bitno je pomenuti i način izvršenja suicida, koji je kod muškaraca najčešće upotrebom vatrenog oružja”, ističe Novakovićeva.

Dodaje da se često može čuti uvreženo mišljenje da onaj ko govori o samoubistvu privlači pažnju, te da se sigurno neće ubiti. Međutim, pominjanje suicida predstavlja apel i nikako ga ne treba zanemariti.

„Treba uzeti u obzir faktore rizika, prethodnu porodičnu i ličnu istoriju, razgovarati s osobom, pomoći joj da nađe nekoga ili okolnost zbog koje treba živeti… Važno je potražiti stručnu pomoć”, poručuje naša sagovornica.

Treba obratiti pažnju na promene u nečijem ponašanju u kontinuiranom trajanju, koje se mogu manifestovati kroz visok stepen nezadovoljstva, nisku frustracionu toleranciju, smanjene socijalne kontakte, povlačenje, promene u ritmu spavanja, ishrane, zloupotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Po rečima Novakovićeve u novijim psihijatrijskim i psihološkim studijama ističe se povezanost problema mentalnog zdravlja s povećanim rizikom od suicida. Osobe koje imaju problem s depresijom, zavisnici od alkohola, stari i usamljeni, oni koji najavljuju suicid i oni koji su to već pokušali u povećanom su riziku od samoubistva.

„Rizik se povećava s godinama starosti, shodno životnim promenama koje se odnose na zdravlje, društvenu ulogu, posao (penzionisanje), finansije, bliske ljude ili društvenu podršku”, objašnjava Novakovićeva i dodaje da i kod osoba s bipolarnim afektivnim poremećajem postoji rizik od suicida.

Poručuje da je važno sistemski delovati kroz stvaranje institucionalnih prilika u kojima će na adekvatan način biti pružana podrška osobama sa suicidalnim idejama, namerama i pokušajima.