Прошле године у Црној Гори 116 самоубистава

Од нашег дописника
Подгорица – Закључно са 31. децембром прошле године Управа полиције је регистровала 116 самоубистава у прошлој години, чиме се учвршћује забрињавајући биланс суицида у Црној Гори. Шире гледано, Црна Гора је држава која и по подацима Светске здравствене организације (СЗО) у последњој деценији предњачи по броју регистрованих самоубистава у односу на број становника, саопштено је јуче из Управе полиције.

Црна Гора нема националну стратегију за борбу против суицида. Бројке упозоравају да појединачни напори органа из различитих надлежности (Управа полиције, Центар за социјални рад, медицинске службе...) не могу утицати на кључно – превенцију могућих узрочника суицида.

Управа полиције, саопштено је, позива све актере, а превасходно доносиоце одлука на највишем државном нивоу, да препознају овај феномен како би кроз мултисекторску сарадњу и кроз развијену инклузију, уз учешће свих стручних служби, невладиног и медијског сектора, као и шире заједнице, са посебном пажњом приступили овом друштвеном проблему.

Психолог и породични психотерапеут Анђела Новаковић каже да они потврђују озбиљност проблема и хитност у његовом решавању.

„Истраживања показују да се 79 одсто суицида на глобалном нивоу дешава у ниско и средње развијеним земљама, а у традиционалним друштвима транзиција је више повезана са суицидом мушкараца”, наводи Новаковићева.

Примећене су, каже она, знатне родне разлике међу особама које су покушале и извршиле суицид. Тако, истраживања показују да мушкарци чешће изврше суицид од жена, а ова разлика расте са старошћу мушкараца. Жене чешће од мушкараца имају суицидне мисли и покушаје суицида.

„Поновљени неуспеси при решавању проблема могу довести до тога да одлука да се изврши суицид изгледа као једино решење. Посебно ако постоје црте личности, које се сматрају доминантно мушкима, а односе се на импулсивност и агресивност. Такође, битно је поменути и начин извршења суицида, који је код мушкараца најчешће употребом ватреног оружја”, истиче Новаковићева.

Додаје да се често може чути уврежено мишљење да онај ко говори о самоубиству привлачи пажњу, те да се сигурно неће убити. Међутим, помињање суицида представља апел и никако га не треба занемарити.

„Треба узети у обзир факторе ризика, претходну породичну и личну историју, разговарати с особом, помоћи јој да нађе некога или околност због које треба живети… Важно је потражити стручну помоћ”, поручује наша саговорница.

Треба обратити пажњу на промене у нечијем понашању у континуираном трајању, које се могу манифестовати кроз висок степен незадовољства, ниску фрустрациону толеранцију, смањене социјалне контакте, повлачење, промене у ритму спавања, исхране, злоупотребу алкохола и психоактивних супстанци.

По речима Новаковићеве у новијим психијатријским и психолошким студијама истиче се повезаност проблема менталног здравља с повећаним ризиком од суицида. Особе које имају проблем с депресијом, зависници од алкохола, стари и усамљени, они који најављују суицид и они који су то већ покушали у повећаном су ризику од самоубиства.

„Ризик се повећава с годинама старости, сходно животним променама које се односе на здравље, друштвену улогу, посао (пензионисање), финансије, блиске људе или друштвену подршку”, објашњава Новаковићева и додаје да и код особа с биполарним афективним поремећајем постоји ризик од суицида.

Поручује да је важно системски деловати кроз стварање институционалних прилика у којима ће на адекватан начин бити пружана подршка особама са суицидалним идејама, намерама и покушајима.