Za teatar je vreme uvek i teško i lepo

U martu 2023. godine napunio je pola veka života, a naredne, 2024. nedostajaće mu samo jedna godina da u svoju biografiju upiše da je četvrt veka na čelu uglednog srpskog glumišta. zovu ga „upravnikom snova”. Na čelu je Kruševačkog pozorišta od politički turbulentne 2000. do danas. To je dramaturg Branislav Nedić, koji je jednom prilikom izjavio: „Ako bismo povukli naše glumce, beogradska pozorišta bi opustela.”

Možda se malo našalio, ali nije šala biti toliko godina uspešan upravnik pozorišta u gradu poznatih glumaca, koji su vrhunili beogradskim teatrima i ostavljali neizbrisiv trag u srpskim filmovima. Dovoljno je stati na kruševački Trg glumaca i zagledati se u biste velikih umetnika ili pomenuti imena Miodraga Petrovića Čkalje, Vlastimira Đuze Stojiljkovića, Bate Paskaljevića, Taška Načića, Ljubinke Bobić, Borisava Mihailovića, Dragoslava Vasiljevića Fige... Tu su, kao umetnički orijentir, i stvaraoci mlađe generacije – Radmila Živković, Nebojša Bradić, Milija Vuković, Toma, Sergej i Branislav Trifunović, Vojin Ćetković, Marko Živić, Zoran Karajić...

Otuda i potreba za pokušajem da se u jednom intervjuu potraže odgovori na pitanja u vezi fenomena dugogodišnjeg opstajanja na mestu upravnika i uspešnog stvaranja u kruševačkom hramu pozorišne umetnosti.

Zamalo ste četvrt veka upravnik Kruševačkog pozorišta. Kako izdržavate kad znate svetlu istoriju tog pozorišta? I kako uspevate u vreme kada je u oblasti kulture teško doći do sredstava, naročito u  provinciji, mada Kruševac to svakako nije u oblasti kulture?

Nije jednostavno kada polovinu života provedete u jednom pozorištu. To ostavlja trag i na pozorištu, ali i na čoveku. I Kruševac i pozorište imaju svoju dugu, sjajnu istoriju trajanja kroz decenije i više od 100 godina pozorišnog života. Kada dođete u takvu ustanovu, kao mlad tek svršeni umetnik, niste ni svesni u šta ulazite. Kako i šta treba da radite i koliko će to dugo trajati? Svakoga dana morate dati maksimum od sebe, biti entuzijasta i tako nastaviti kroz dane mesece i godine… a ispostavilo se i kroz decenije. Nekako je to ušlo u krv i meni i mojim ljudima iz pozorišta, da to postane deo nas i da tako nastavimo, sada već u nekim zrelim godinama, da mislimo i pravimo pozorište, umetnost i kulturu u našem gradu, a i šire. Za pozorište je vreme uvek i teško i lepo. Teško je, jer smo uvek u poslednjem redu kada treba odvojiti sredstva, a lepo je, jer smo uvek u prvom redu kada treba istaći nešto lepo i vredno, nešto što služi na ponos i grada, i građana, i države. Sredstva koja dobijaju pozorišta mimo centara su daleko manja od onoga što ostali dobijaju... I nekada bude nepravedna potreba da se poredimo sa drugima, većim, „bogatijim”. Međutim, mnogo puta smo dokazali da umetnost i živi i stvara se u manjim sredinama. Koliko god  mi bili bez prava da kiksnemo. Jedna loša predstava i odmah izađeš na loš glas. U većim pozorištima  je to lakše. Mogu da greše.

Od lokalne zajednice dobijate finansijska sredstva za plate glumaca i dugo osoblje, kao i za osnovne potrebe. Kakva je situacija sa sredstvima iz republičkog budžeta  po osnovu projekata?

Srećom, Kruševljani vole pozorište. Samim tim imamo i odličnu podršku odgovornih ljudi našega grada. Poslednjih godina, ljudi iz nadležnog ministarstva prepoznali su naš dugogodišnji kontinuirani dobar rad, pa smo tako prošli na nekoliko konkursa ministarstva. Kao rezultat, dobili smo ne samo ulepšanu zgradu, već i mnogo bolje uslove, kako za radnike tako i za posetioce. Kompletno smo renovirali salu pozorišta, i nabavili dobar deo nove scenske (svetlosne i tonske) opreme, koja decenijama nije u potpunosti obnavljana. Podržana je i nova pozorišna revija, „Dani Milije Vuković”a u čast našeg preminulog prvaka drame. Takođe, ministarstvo je finansiralo i prvu fazu izgradnje Male noćne scene „Marko Živić”, scene posvećene velikom glumcu i Kruševljaninu, koji nas je, nažalost, prerano napustio. Očekujem da će odgovorni ljudi ministarstva nastaviti sa podrškom našem pozorištu.

Rekli ste da je moguće napraviti jednu dobru predstavu godišnje. Šta učiniti da se stvar promeni nabolje?

Rekao sam da je moguće napraviti jednu „veliku” predstavu godišnje. Velika predstava bi podrazumevala angažovanje „prve lige” saradnika, etabliranih, proverenih i nagrađivanih umetnika. Mi smo imali sreće, a i potrebnog znanja, pa smo kroz godine uspevali i više od jedne, dobre predstave da napravimo. Dosta je teže, finansije znaju znatno da olakšaju posao... Neophodni su veći budžeti, potrebno je da ljudi budu u mogućnosti da plate kartu, da budu rasterećeni kako bi mogli kulturno da se uzdižu, da rade na sebi. Ali, ni hiper produkcija nije rešenje, pogotovo u manjim sredinama. Treba naći meru, a za to su, ipak, potrebne godine.

Kako pripremiti nove predstave poput „Tvrđave” ili „Korena” i „Proklete avlije” ?

Samo kontinuiranim radom. Iz godine u godinu, planirati, okupljati prave ljude i davati maksimum. Jer, ni najbolja ekipa, najbolji saradnici, glumci, ne mogu garantovati da će predstava izaći iz okvira i postati „kultna”. Ono što može dosta pomoći jeste i kontinuirana saradnja sa značajnim rediteljima, koji u konstantnom radu, kroz godine, daju odlične rezultate. U našem pozorištu se to pokazalo kroz dugogodišnju saradnju sa Nebojošom Bradićem, Kokanom Mladenovićem, Snežanom Trišić. Imali smo sreću da u poslednjih tridesetak godinama napravimo nekoliko predstava koje su po kvalitetu prevazišle našu sredinu i postale značajne na nivou čitave zemlje.

Vaše viđenje pozorišne mape Srbije i mesta Kruševačkog pozorišta? Plejada kruševačkih glumaca je vrhunila na pozorišnim daskama Beograda...

Kruševačko pozorište decenijama pripada vodećim pozorišta Srbije. Dobar umetnički i tehnički ansambl, sa svim pratećim službama, koji je godinama građen, uspevao je i danas uspeva, da održi potreban kvalitet, uprkos znatno manjem budžetu, u odnosu na vodeća pozorišta. Nažalost, pozorišta van velikih gradova uglavnom imaju problem i sa zapošljavanjem, i samim tim dolaze u situaciju da nisu u mogućnosti da organizuju stalno popunjavanje nedostajućih kadrova. To se onda svodi na snalaženje, dobre odnose koje pojedini direktori imaju sa umetnicima, ali i odnos koji ostvaruju sa odgovornim ljudima u gradu. U Kruševcu imamo sreću da nas grad podržava,  da odgovorni ljudi shvataju naše potrebe i značaj pozorišta i umetnika. Tako  smo zajedno napravili i Trg glumaca pored Kruševačkog pozorišta, gde smo našli pravi način da se odužimo značajnim, preminulim glumcima Kruševca. Postavljene su slike i biste legendarnih glumaca: Miodraga Petrovića Čkalje, Đuze Stojiljkovića, Radmile Savićević, Taška Načića...