За театар је време увек и тешко и лепо

У марту 2023. године напунио је пола века живота, а наредне, 2024. недостајаће му само једна година да у своју биографију упише да је четврт века на челу угледног српског глумишта. зову га „управником снова”. На челу је Крушевачког позоришта од политички турбулентне 2000. до данас. То је драматург Бранислав Недић, који је једном приликом изјавио: „Ако бисмо повукли наше глумце, београдска позоришта би опустела.”

Можда се мало нашалио, али није шала бити толико година успешан управник позоришта у граду познатих глумаца, који су врхунили београдским театрима и остављали неизбрисив траг у српским филмовима. Довољно је стати на крушевачки Трг глумаца и загледати се у бисте великих уметника или поменути имена Миодрага Петровића Чкаље, Властимира Ђузе Стојиљковића, Бате Паскаљевића, Ташка Начића, Љубинке Бобић, Борисава Михаиловића, Драгослава Васиљевића Фиге... Ту су, као уметнички оријентир, и ствараоци млађе генерације – Радмила Живковић, Небојша Брадић, Милија Вуковић, Тома, Сергеј и Бранислав Трифуновић, Војин Ћетковић, Марко Живић, Зоран Карајић...

Отуда и потреба за покушајем да се у једном интервјуу потраже одговори на питања у вези феномена дугогодишњег опстајања на месту управника и успешног стварања у крушевачком храму позоришне уметности.

Замало сте четврт века управник Крушевачког позоришта. Како издржавате кад знате светлу историју тог позоришта? И како успевате у време када је у области културе тешко доћи до средстава, нарочито у  провинцији, мада Крушевац то свакако није у области културе?

Није једноставно када половину живота проведете у једном позоришту. То оставља траг и на позоришту, али и на човеку. И Крушевац и позориште имају своју дугу, сјајну историју трајања кроз деценије и више од 100 година позоришног живота. Када дођете у такву установу, као млад тек свршени уметник, нисте ни свесни у шта улазите. Како и шта треба да радите и колико ће то дуго трајати? Свакога дана морате дати максимум од себе, бити ентузијаста и тако наставити кроз дане месеце и године… а испоставило се и кроз деценије. Некако је то ушло у крв и мени и мојим људима из позоришта, да то постане део нас и да тако наставимо, сада већ у неким зрелим годинама, да мислимо и правимо позориште, уметност и културу у нашем граду, а и шире. За позориште је време увек и тешко и лепо. Тешко је, јер смо увек у последњем реду када треба одвојити средства, а лепо је, јер смо увек у првом реду када треба истаћи нешто лепо и вредно, нешто што служи на понос и града, и грађана, и државе. Средства која добијају позоришта мимо центара су далеко мања од онога што остали добијају... И некада буде неправедна потреба да се поредимо са другима, већим, „богатијим”. Међутим, много пута смо доказали да уметност и живи и ствара се у мањим срединама. Колико год  ми били без права да кикснемо. Једна лоша представа и одмах изађеш на лош глас. У већим позориштима  је то лакше. Могу да греше.

Од локалне заједнице добијате финансијска средства за плате глумаца и дуго особље, као и за основне потребе. Каква је ситуација са средствима из републичког буџета  по основу пројеката?

Срећом, Крушевљани воле позориште. Самим тим имамо и одличну подршку одговорних људи нашега града. Последњих година, људи из надлежног министарства препознали су наш дугогодишњи континуирани добар рад, па смо тако прошли на неколико конкурса министарства. Као резултат, добили смо не само улепшану зграду, већ и много боље услове, како за раднике тако и за посетиоце. Комплетно смо реновирали салу позоришта, и набавили добар део нове сценске (светлосне и тонске) опреме, која деценијама није у потпуности обнављана. Подржана је и нова позоришна ревија, „Дани Милије Вуковић”а у част нашег преминулог првака драме. Такође, министарство је финансирало и прву фазу изградње Мале ноћне сцене „Марко Живић”, сцене посвећене великом глумцу и Крушевљанину, који нас је, нажалост, прерано напустио. Очекујем да ће одговорни људи министарства наставити са подршком нашем позоришту.

Рекли сте да је могуће направити једну добру представу годишње. Шта учинити да се ствар промени набоље?

Рекао сам да је могуће направити једну „велику” представу годишње. Велика представа би подразумевала ангажовање „прве лиге” сарадника, етаблираних, проверених и награђиваних уметника. Ми смо имали среће, а и потребног знања, па смо кроз године успевали и више од једне, добре представе да направимо. Доста је теже, финансије знају знатно да олакшају посао... Неопходни су већи буџети, потребно је да људи буду у могућности да плате карту, да буду растерећени како би могли културно да се уздижу, да раде на себи. Али, ни хипер продукција није решење, поготово у мањим срединама. Треба наћи меру, а за то су, ипак, потребне године.

Како припремити нове представе попут „Тврђаве” или „Корена” и „Проклете авлије” ?

Само континуираним радом. Из године у годину, планирати, окупљати праве људе и давати максимум. Јер, ни најбоља екипа, најбољи сарадници, глумци, не могу гарантовати да ће представа изаћи из оквира и постати „култна”. Оно што може доста помоћи јесте и континуирана сарадња са значајним редитељима, који у константном раду, кроз године, дају одличне резултате. У нашем позоришту се то показало кроз дугогодишњу сарадњу са Небојошом Брадићем, Коканом Младеновићем, Снежаном Тришић. Имали смо срећу да у последњих тридесетак годинама направимо неколико представа које су по квалитету превазишле нашу средину и постале значајне на нивоу читаве земље.

Ваше виђење позоришне мапе Србије и места Крушевачког позоришта? Плејада крушевачких глумаца је врхунила на позоришним даскама Београда...

Крушевачко позориште деценијама припада водећим позоришта Србије. Добар уметнички и технички ансамбл, са свим пратећим службама, који је годинама грађен, успевао је и данас успева, да одржи потребан квалитет, упркос знатно мањем буџету, у односу на водећа позоришта. Нажалост, позоришта ван великих градова углавном имају проблем и са запошљавањем, и самим тим долазе у ситуацију да нису у могућности да организују стално попуњавање недостајућих кадрова. То се онда своди на сналажење, добре односе које поједини директори имају са уметницима, али и однос који остварују са одговорним људима у граду. У Крушевцу имамо срећу да нас град подржава,  да одговорни људи схватају наше потребе и значај позоришта и уметника. Тако  смо заједно направили и Трг глумаца поред Крушевачког позоришта, где смо нашли прави начин да се одужимо значајним, преминулим глумцима Крушевца. Постављене су слике и бисте легендарних глумаца: Миодрага Петровића Чкаље, Ђузе Стојиљковића, Радмиле Савићевић, Ташка Начића...