Vreli decembar

Stranac koji bi, ovog decembra, došao u Beograd, bio bi potpuno sluđen. Morao bi da od hotela traži drugi televizor, kako bi saznao šta se radi u obe Srbije. Prvo bi pomislio da je to predizborna kampanja za predsednika i pitao bi pa gde su ostali kandidati.

Zatim bi video neke ljude kako lutaju ulicama tražeći svoje glasačko mesto, ali i mesto boravka.

Na kraju, prisustvovao bi ratu na ulicama između samofinansirajućih aktivista i onih u uniformi, koji su na budžetu. Samo bi promrmljao: Ovom narodu ne treba neprijatelj, sami ga sklapaju kao lego kockice. Mi ga sklapamo, a ruske obaveštajne službe ga otkrivaju.

A o Kosovu svi ćute. Zaboravljena je čak i Gaza. Setih se onog romana Oldusa Hakslija „Slepi u Gazi”, u kojem nijedan lik nije slep, a Gaza se ne pominje nijednom rečju. Tek sada na reč Gaza pola sveta oslepi i ogluvi. Izgleda da je u ljudskoj prirodi da se klanice brzo zaboravljaju: od Verdena, preko Staljingrada i Jasenovca do Dnjepra i Gaze.

Plašim se da se ovo u Beogradu ne otme kontroli, jer kao da se svi svetski sukobi prelamaju ovde, na ušću Save u Dunav. Što reče srpski satiričar Vita Teofilović: Ako ne bude trećeg svetskog rata – propali smo.

Ne treba nama svetski rat, mi imamo ovaj za domaću upotrebu. Podele su jasne: oni koji su za Evropsku uniju (čitaj za Zapad) protiv „patriota” i rusofila, koje pomažu televizije sa „nacionalističkom” frekvencijom, što bi se reklo sama vlast. One prve ne pomaže niko osim dela građana. Čak ni one blede birokrate iz Brisela, koje već decenijama imaju istu mantru: Apelujemo na obe strane...

Tako su ruske obaveštajne službe upozorile našu vlast na neprijatelje, da bi predsednik tu informaciju preneo ruskom ambasadoru, koji nije imao pojma o tome, već je samo podigao obrve i procedio – Auu, da li je to moguće? Znači taj podli Zapad želi u Beogradu da napravi Majdan!?

I onda su svi iz vlasti, sa premijerkom na čelu, prihvatili tu reč Majdan i toliko je izlizali da se pretvorila u krš zvani Tašmajdan (Što na turskom znači kamenolom).

Što se izbora u Beogradu tiče, „Ne se znaje Zare (Nestor) igra.”

Vrcavi doktor Nestor, inače imenjak najstarijeg i najmudrijeg, uz Odiseja, Grka u Trojanskom ratu, nije mnogo tražio istomišljenike: pokupio je analitičare sa televidenija „Gepi”, uglavnom sa plavim očima, pale sa Marsa, i napravio čudo nad čudima. Preuzeo je ucenjivačku ulogu Ivice Dačića, samo sofisticiraniju i privlačniju.

A što se Ivice tiče, neko mu je prekrojio reči onog njegovog hita, koje sad izgledaju ovako:

Šta bi bilo da se čuda dese

Pa da Drina mostove odnese

Da ne mogu na glasanje poć

Da ne mogu u Arenu doć...

Sreća nam je potrebna više nego ikad i zato: Srećna nam nova godina, koja će biti verifikovana tek 14. januara.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista