Sa margine na evropske univerzitete

DVA VEKA U SRBIJI
Dositej Obradović je jedan od utemeljivača moderne srpske književnosti, a njegova autobiografska proza Život i priključenija (1789) prvo delo koje može izdržati vrednovanje prema modernim estetskim merilima. Nedavno je na italijanskom objavljen prevod baš ove knjige. Jedan mali, ali za balkanske literature veoma poduzetan izdavač "Argo" iz Lečea je pod naslovom Vita e avventure, a u prevodu Marije Rite Leto, objavio literarno najuspešniji tekst velikog prosvetitelja. M. R. Leto je profesor južnoslovenskih književnosti na Univerzitetu u Peskari. Dositejevo delo ona je znalački predstavila u uvodnom tekstu. Osim toga, ona je sačinila i brojne beleške o ljudima i događajima spomenutim u Dositejevoj autobiografiji, danas sigurno malo poznatim ne samo stranom, nego i domaćem čitaocu. On će dobiti sva detaljna objašnjenja o tome ko su istorijske ličnosti koje Dositej spominje i kako su ovog putnika i prosvetitelja prikazivali dosadašnji književni istoričari.

Kroz celokupnu kultorološku i lingvističku medijaciju Marija Rita Leto jasno pokazuje šta je to što danas može privući jednog zapadnoevropskog čitaoca Dositeju. Ovaj večiti putnik fascinira upravo tim svojim neumornim kretanjem i neprestanim samoobrazovanjem, te transformacijom od vernika skučenih vidika ka laiku koji je umeo da osvoji i drugima prenese tada svakako dominantnu prosvetiteljsku, racionalističku filozofiju. Nije lako ispripovedati sopstven životni put tako da on deluje istodobno i kao primamljiva beletristika, ali i kao primer za buduće, mlađe generacije. Dositej je usvojio one tipove naracije koji su tada, ali i danas ponovo, jako bliski čitaocu: epistolarnu i putopisnu formu. Dokumentarna i egzotična, ova će se knjiga i danas s uživanjem čitati.

Kako podvlači M. R. Leto, Dositej stiže sa daleke periferije, sa margine srpske kulture, a stiže na prestižne evropske univerzitete, biva priman od strane najviših intelektualaca onoga vremena. Autorka citira mišljenje o Dositeju koje je svojevremeno izrekao Stojan Novaković: Dositejevo je delo metafora kulturnog razvoja Srbije. Autorka prevoda i predgovora podastire italijanskom čitaocu podatke koji će mu omogućiti da shvati regionalizam u srpskoj kulturi, značaj onih Srba koji su se preselili u Austrijsko carstvo, proces modernizacije te kulture i veliku ulogu koju je u tom procesu imao baš Dositej.

"Dositej nije romantičarski wanderer, nego racionalista koji se interesuje za korisne stvari, koji se razvija mirno i savesno, bez egzistencijalnih košmara. Ali je zato narativno najuspešniji baš tamo gde popušta taj njegov pragmatički utilitarizam i gde se prepušta golom opisu pejzaža: opis njegovog povratka u Hopovo, ili dolaska u London, grad koji mu posmatran iz kočije izgleda ′lepši i veći nego Rim′. Ovaj naš knjiški putnik ipak pravi izbor šta uvrstiti u knjigu, a šta ne, prema kriterijumu ličnoga učešća, te tako daje, na primer, recept ukusnog jela koje je probao u albanskim planinama, a o Parizu nam ne daje ništa, osim što nas upućuje na jedan bedeker. Od njega ćemo čuti šta je slušao kod Borna i Eberharta, ali se Kantovo ime nikada neće pojaviti, kao ni Geteovo, Šlajermaherovo, Hajdnovo ili Mocartovo ime, iako su ga njegova putovanja sigurno dovodila i u njihovu blizinu. U tom smislu izostavljanja postaju isto tako značajna kao i uključivanja: dovoljno je samo podsetiti se da se njegova knjiga završava pismom iz 1789. godine, ali se nigde ni rečju ne spominje Francuska revolucija." (21)

Srpska kultura može biti i te kako ponosna što je jedan od njenih utemeljivača, Dositej Obradović, dobio ovako dobar prevod i lepo opremljenu knjigu za kojom će nesumnjivo posegnuti i današnji italijanski čitalac.