Cilj Kijeva da se vrati u stare granice - nedostižan

Vojni cilj Kijeva da dođe do granica iz 1991. godine je najverovatnije nemoguć. Stoga, mir zamrzavanjem rata duž sadašnje linije fronta „ostaje jedino moguće rešenje“. Istovremeno, Ukrajina ne treba da bude primljena u NATO, navodi se u članku britanskog časopisa Spektator.

„Čak i da je ponovno osvajanje Hersona, Zaporožja, Donbasa i Krima vojno moguće, da li bi njihovo ponovno uključivanje u Ukrajinu učinilo zemlju bezbednijom i stabilnijom – ili upravo suprotno?“ – tvrdi  autor.

Oko 130.000 mobilisanih iz Donbasa bori protiv Ukrajine, a za razliku od Rusa, „za svoju matičnu teritoriju“.

Malo je verovatno da će ovi bivši Ukrajinci masovno polagati oružje i pozdravljati neprijatelje sa kojima se bore od 2014. godine“.

U „DNR“ i „LNR“ može da se govori o „snažnom odbijanju oslobođenja od strane ukrajinskih snaga“.

"Neki ljudi su nezadovoljni što ih je Kijev napustio, neki su nezadovoljni što se Kijev opirao i što je izazvao toliko razaranja. Ali najviše od svega, ljudi zaista ne žele da se rat vrati u njihove domove", rekao je jedan lokalni novinar.

Zelenskom je ovo jasno, ali on to naravno neće javno da prizna. Bio bi to definitivan kraj i njega i njegovog okruženja.

Kijevu za ponovno osvajanje teritorija potrebno je značajno povećanje podrške Sjedinjenih Država.

 A politički vetrovi u Sjedinjenim Državama kreću se u suprotnom smeru. Čak i održavanje sadašnjeg nivoa pomoći, a ne ogromno povećanje, već predstavlja ozbiljan problem za Bajdena".

„Bajden nije uspeo da mobiliše političku volju da Ukrajinu pretvori u globalni rat za demokratiju – i da Zapad učini svojim arsenalom“, navode analitičari.

Rešenje je prihvatanje realnosti na terenu –podela duž linije kontrole, podržana bezbednosnim garancijama za Kijev bez punopravnog članstva u NATO.

Nedavno je Zelenski izjavio da je Zapad izgubio osećaj hitnosti u podršci Ukrajini.

Si-En-En je u svom članku piše da ukrajinske nade u pobedu blede nakon slabljenja podrške Zapada i nemilosrdne ratne mašinerije Kremlja.

Zamrzavanje borbenih dejstava duž linije fronta je najrealnija opcija za okončanje rata u Ukrajini, izneo je mišljenje strateški planer Metju Šmit.

Premijer nemačke Saksonije Mihael Krečmer (CDU) predložio je Ukrajini da se privremeno odrekne okupirane teritorije zarad primirja.„Možda će Ukrajina, u slučaju prekida vatre, prvo morati da prizna da su određene teritorije Ukrajini privremeno nedostupne“, rekao je on i naglasio da to ne znači priznanje ovih teritorija kao ruskih."Ni jedan kvadratni metar ukrajinske teritorije nije postao ruski. Ali, kao iu slučaju drugih velikih sukoba, došlo je vreme za konačno rešenje", rekao je Krečmer.On je pozvao nemačke vlasti ne samo da isporuče oružje Ukrajini, već i da preduzmu „diplomatske inicijative“, „uticaju“ na Putina i „učine mogućim prekid vatre“.

Čini se i da “sponzori” Nemci gube dah a i volju.

„Nemačka ne vidi razlog za povećanje vojne i finansijske pomoći Ukrajini. S obzirom na značajne napore Berlina, u ovom trenutku ne postoje preduslovi za povećanje obima vojne i finansijske pomoći Ukrajini. izjavio je šef nemačkog ministarstva finansija Kristijan Lindner.

„Snabdevamo sisteme naoružanja, finansijsku pomoć i zaštitu mnogim Ukrajincima u Nemačkoj. Mi smo već drugi najveći donator Ukrajini u svetu. Nemačka finansira dobru polovinu celokupne pomoći iz Evrope. Trenutno nema znakova da je potrebno više ", rekao je Lindner.