Prašina prekrila Rubežu

Nikšić – Ovo nije život, ovo je umiranje i to u ekološkoj državi Crnoj Gori. Živeti u dimu i prašini skoro dve decenije nije dostojno. Naši i životi naših porodica ugroženi su. Deca obolevaju i od astme. Nekoliko hiljada evra smo u proteklom periodu morali da izdvojimo za njihovo lečenje. Bez inhalacije i pumpica za disanje oni ne mogu. Uzaludna su bila dosadašnja obraćanja nadležnima, niko da reši probleme naselja koje živi u dimu i otrovu, kažu ogorčeni Rubežani Goran, Nenad i Neđeljko Mrvošević. Njihov otac Radivoje je sa još šest meštana tužio državu, Opštinu Nikšić i Željezaru tražeći naknadu zbog zagađenja koje dolazi iz fabrike u kojoj već niz godina ne rade sistemi za otprašivanje.

Ono što nije uradila država, njena vlada koja je svojevremeno upravljala Željezarom i bila njen vlasnik, moraće verovatno da uradi novi vlasnik fabrike, nakon što sudsko veće u Nikšiću kojim predsedava Vasiljka Mijatović okonča postupak koji je u toku po tužbi žitelja Rubeže.

Novi vlasnik Željezare se kupoprodajnim ugovorom obavezao da će do kraja trećeg kvartala 2009. uraditi nove sisteme za otprašivanje i rešiti problem zagađenja u Nikšiću.

– Plodove sa više od 160 sadnica, jabuka, krušaka i drugog voća ne možemo da koristimo. Sve je zatrovano. Pre nekoliko dana ubrane jabuke davali smo svinjama nakon čega je jedna uginula. Obolela je i jedna krava koja je pasla pored naših kuća, pričaju braća Mrvošević dodajući da su minulog leta deca imala probleme jer su, uprkos zabrani starijih, jela trešnje na koje je pala prašina iz dimnjaka Željezare.

– Pogledajte na šta liče automobili. Prašinu sa njih ne možemo da operemo bez kiseline. Voda ne pomaže, ističe Neđeljko Mrvošević.

– Rodilo je i grožđe ali šta vredi kada se nijedan grozd ne sme ubrati. Naša je sreća što se ovoliko zelenila nalazi ispred naših domova te u izvesnoj meri sprečava da dim i prašina direktno uđu u domove, ali su zato krovovi pobeleli kao da je sneg pao, kaže Goran.

Nekoliko stotina metara dalje, iznad kuće Mrvoševića, Mile Kadić kaže da je najteže kada krene dim iz dimnjaka Energane.

– Nije to dim, to je prašina koja se prosipa kao brašno. Pre dve godine sam promenio crep i pogledajte kako danas izgleda. Kiša ne može da ga opere. Radni vek sam proveo u Željezari, nisam tužio kao moje komšije, a trebao sam, kaže naš sagovornik.

Nijedan od žitelja Rubeže sa kojima smo razgovarali ne traži da se zatvori Željezara, nego da radi punim kapacitetom, da uposli veći broj radnika. Oni su radni vek proveli u toj fabrici. Pozivaju u goste crnogorskog ministra turizma i zaštite životne sredine Predraga Nenezića i pravne zastupnike države, opštine i Željezare da se uvere u kakvim uslovima žive.