Прашина прекрила Рубежу

Никшић – Ово није живот, ово је умирање и то у еколошкој држави Црној Гори. Живети у диму и прашини скоро две деценије није достојнo. Наши и животи наших породица угрожени су. Деца оболевају и од астме. Неколико хиљада евра смо у протеклом периоду морали да издвојимо за њихово лечење. Без инхалације и пумпица за дисање они не могу. Узалудна су била досадашња обраћања надлежнима, нико да реши проблеме насеља које живи у диму и отрову, кажу огорчени Рубежани Горан, Ненад и Неђељко Мрвошевић. Њихов отац Радивоје је са још шест мештана тужио државу, Општину Никшић и Жељезару тражећи накнаду због загађења које долази из фабрике у којој већ низ година не раде системи за отпрашивање.

Оно што није урадила држава, њена влада која је својевремено управљала Жељезаром и била њен власник, мораће вероватно да уради нови власник фабрике, након што судско веће у Никшићу којим председава Васиљка Мијатовић оконча поступак који је у току по тужби житеља Рубеже.

Нови власник Жељезаре се купопродајним уговором обавезао да ће до краја трећег квартала 2009. урадити нове системе за отпрашивање и решити проблем загађења у Никшићу.

– Плодове са више од 160 садница, јабука, крушака и другог воћа не можемо да користимо. Све је затровано. Пре неколико дана убране јабуке давали смо свињама након чега је једна угинула. Оболела је и једна крава која је пасла поред наших кућа, причају браћа Мрвошевић додајући да су минулог лета деца имала проблеме јер су, упркос забрани старијих, јела трешње на које је пала прашина из димњака Жељезаре.

– Погледајте на шта личе аутомобили. Прашину са њих не можемо да оперемо без киселине. Вода не помаже, истиче Неђељко Мрвошевић.

– Родило је и грожђе али шта вреди када се ниједан грозд не сме убрати. Наша је срећа што се оволико зеленила налази испред наших домова те у извесној мери спречава да дим и прашина директно уђу у домове, али су зато кровови побелели као да је снег пао, каже Горан.

Неколико стотина метара даље, изнад куће Мрвошевића, Миле Кадић каже да је најтеже када крене дим из димњака Енергане.

– Није то дим, то је прашина која се просипа као брашно. Пре две године сам променио цреп и погледајте како данас изгледа. Киша не може да га опере. Радни век сам провео у Жељезари, нисам тужио као моје комшије, а требао сам, каже наш саговорник.

Ниједан од житеља Рубеже са којима смо разговарали не тражи да се затвори Жељезара, него да ради пуним капацитетом, да упосли већи број радника. Они су радни век провели у тој фабрици. Позивају у госте црногорског министра туризма и заштите животне средине Предрага Ненезића и правне заступнике државе, општине и Жељезаре да се увере у каквим условима живе.