Dačić: Nismo ničija produžena ruka

Srbija vodi samostalnu i suverenu spoljnu politiku rukovodeći se srpskim  interesima i zato je veoma uvredljivo kada moje kolege iz uticajnih zemalja kažu da smo mi nečija produžena ruka, poručio je juče ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić na novogodišnjem prijemu za članove vlade i diplomatski kor u Ministarstvu spoljnih poslova.

„Čija smo mi to produžena ruka bili kada smo 27. marta 1941. godine odbili pristupanje Hitlerovom Trojnom paktu ili 1948. kada smo rekli Staljinu ’ne’ ili kada smo osudili vojnu intervenciju u Čehoslovačkoj i ubistvo Patrisa Lumumbe u Kongu ili kada smo osnovali Pokret nesvrstanih”, rekao je Dačić. Upitao je i čija je to Priština produžena ruka kada je dozvoljeno da posle 10-11 godina ne sprovodi potpisani Briselski sporazum, čiji je garant EU.

„Ja sam ministar spoljnih poslova, u dva navrata, već otprilike osam godina i ne znam da li ću tu ostati. Možda se vidimo poslednji put u ovom svojstvu, ali želim da zapamtite da Srbija nije ničija produžena ruka, mi smo ovde svi produžena ruka srpskog naroda i Srbije. Ta ruka neće potpisati ništa što je na štetu Srbije, istovremeno se boreći za mir i poštovanje principa međunarodnog prava”, istakao je Dačić. Istakao je da Srbija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova niti će dozvoliti da naša južna pokrajina postane član UN. Poručio je da država sprovodi samostalnu i nezavisnu politiku uz očuvanje državnih interesa i poštovanje principa međunarodnog prava.

Kazao je da naša zemlja, kao i bilo koja druga u svetu, ima jednako pravo da štiti svoj suverenitet i teritorijalni integritet i da ćemo zbog toga nastaviti da insistiramo na doslednom poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244. Zahvalio je svima koji podržavaju napore Srbije za očuvanje teritorijalnog integriteta, što, kako je rekao, ostaje najvažniji prioritet na kojem će se predano raditi i u 2024. godini.

„Pitanje KiM je za nas pitanje od najvišeg nacionalnog i državnog značaja. Nažalost, situacija u našoj južnoj pokrajini je izuzetno teška i složena. Srbi na KiM žive u permanentnom stanju opasnosti, napetosti i neizvesnosti, uskraćeni za osnovna ljudska prava i u kontinuiranom strahu za sopstveni život. Pored činjenice da povratak na KiM još uvek nije omogućen za više od 200.000 interno raseljenih lica, dodatno zabrinjava podatak da je, samo u proteklih godinu dana, čak 13 odsto Srba napustilo našu pokrajinu, i to zbog kontinuiranog terora i pritisaka koje Priština vrši nad srpskim stanovništvom”, rekao je šef srpske diplomatije i dodao da Srbija ostaje konstruktivan faktor u dijalogu uprkos činjenici da Priština već duže od deceniju uporno odbija da ispuni svoje davno preuzete obaveze.

Naglasio je da je punopravno članstvo u EU strateško opredeljenje i prioritet naše spoljne politike, dodajući da će se zbog toga nastaviti s reformama. Istakao je da nije zadovoljan zbog toga što proces evropskih integracija naše zemlje toliko dugo traje jer ne postoji nijedan objektivan razlog za njegovo odlaganje. Istakao je da je Srbija stara evropska, a ne novokomponovana država, čiji je narod žrtvovao svoje živote za zajedničke civilizacijske ciljeve, dodajući da o tome svedoči to kada je smo uspostavili diplomatske odnose s brojnim zemljama. Prijemu su prisustvovali ambasadori brojnih zemalja u Srbiji, među kojima i SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Irana, Turske, Japana, Švedske, Belgije, Češke, kao i šef delegacije EU u Srbiji.