Дачић: Нисмо ничија продужена рука

Србија води самосталну и суверену спољну политику руководећи се српским  интересима и зато је веома увредљиво када моје колеге из утицајних земаља кажу да смо ми нечија продужена рука, поручио је јуче министар спољних послова и први потпредседник владе Ивица Дачић на новогодишњем пријему за чланове владе и дипломатски кор у Министарству спољних послова.

„Чија смо ми то продужена рука били када смо 27. марта 1941. године одбили приступање Хитлеровом Тројном пакту или 1948. када смо рекли Стаљину ’не’ или када смо осудили војну интервенцију у Чехословачкој и убиство Патриса Лумумбе у Конгу или када смо основали Покрет несврстаних”, рекао је Дачић. Упитао је и чија је то Приштина продужена рука када је дозвољено да после 10-11 година не спроводи потписани Бриселски споразум, чији је гарант ЕУ.

„Ја сам министар спољних послова, у два наврата, већ отприлике осам година и не знам да ли ћу ту остати. Можда се видимо последњи пут у овом својству, али желим да запамтите да Србија није ничија продужена рука, ми смо овде сви продужена рука српског народа и Србије. Та рука неће потписати ништа што је на штету Србије, истовремено се борећи за мир и поштовање принципа међународног права”, истакао је Дачић. Истакао је да Србија неће признати једнострано проглашену независност Косова нити ће дозволити да наша јужна покрајина постане члан УН. Поручио је да држава спроводи самосталну и независну политику уз очување државних интереса и поштовање принципа међународног права.

Казао је да наша земља, као и било која друга у свету, има једнако право да штити свој суверенитет и територијални интегритет и да ћемо због тога наставити да инсистирамо на доследном поштовању међународног права и Резолуције 1244. Захвалио је свима који подржавају напоре Србије за очување територијалног интегритета, што, како је рекао, остаје најважнији приоритет на којем ће се предано радити и у 2024. години.

„Питање КиМ је за нас питање од највишег националног и државног значаја. Нажалост, ситуација у нашој јужној покрајини је изузетно тешка и сложена. Срби на КиМ живе у перманентном стању опасности, напетости и неизвесности, ускраћени за основна људска права и у континуираном страху за сопствени живот. Поред чињенице да повратак на КиМ још увек није омогућен за више од 200.000 интерно расељених лица, додатно забрињава податак да је, само у протеклих годину дана, чак 13 одсто Срба напустило нашу покрајину, и то због континуираног терора и притисака које Приштина врши над српским становништвом”, рекао је шеф српске дипломатије и додао да Србија остаје конструктиван фактор у дијалогу упркос чињеници да Приштина већ дуже од деценију упорно одбија да испуни своје давно преузете обавезе.

Нагласио је да је пуноправно чланство у ЕУ стратешко опредељење и приоритет наше спољне политике, додајући да ће се због тога наставити с реформама. Истакао је да није задовољан због тога што процес европских интеграција наше земље толико дуго траје јер не постоји ниједан објективан разлог за његово одлагање. Истакао је да је Србија стара европска, а не новокомпонована држава, чији је народ жртвовао своје животе за заједничке цивилизацијске циљеве, додајући да о томе сведочи то када је смо успоставили дипломатске односе с бројним земљама. Пријему су присуствовали амбасадори бројних земаља у Србији, међу којима и САД, Русије, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије, Ирана, Турске, Јапана, Шведске, Белгије, Чешке, као и шеф делегације ЕУ у Србији.