SAD sprečile ukrajinski napad na Krim

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni je, uz saglasnost predsednika Volodimira Zelenskog, u leto 2022. godine predložio izvođenje kontraofanzive na jug, prema Krimu, ali SAD to nisu dozvolile. Portal „Biznis insajder” je, pozivajući se na knjigu novinara „Volstrit džurnala” Jaroslava Trofimova „Naši neprijatelji će nestati”, naveo da je Kijev hrabrom kontraofanzivom planirao da probije deo Zaporožja, kako bi izolovao ruske snage na Krimu i blokirao kopneni koridor do poluostrva.

U knjizi se citira visoki zvaničnik Pentagona koji je rekao da je Vašington preporučio ukrajinskim oružanim snagama da zauzmu Herson umesto da idu na jug, jer im nedostaje obučeno osoblje i oprema za taj napad. Ovaj visoki vojni zvaničnik je rekao Trofimovu da su SAD strahovale da će Kijev „na jugu odgristi više nego što bi mogao da sažvaće i biti smrvljen”. U knjizi se napominje da Zalužni nije delio mišljenje SAD i da je Amerikancima odgovorio da Ukrajina „treba da napadne tamo gde je potrebno, a ne tamo gde je moguće”. Ali nije bilo nikakvih sporova, pošto je američka strana kontrolisala značajan deo vojne pomoći koja se isporučuje Ukrajini i presudno uticala na vojne planove. U to vreme glavnokomandujući nije tražio od SAD oklopna vozila, već samo 90 dodatnih haubica i artiljerijsku municiju.

S američke tačke gledišta, „neuspeh ove kontraofanzive je bio verovatan, a njegove posledice potencijalno katastrofalne”, pa su insistirali na oslobađanju Hersona. U svetlu ovog otkrića sada se spekuliše da bi napad na jug – koji se nikada nije dogodio – i dolazak na granicu s Krimom, mogao da ima posledice strateške prirode. Za razliku od prodora ukrajinskih snaga kod Hersona i Harkova, koji, pokazalo se, nisu imali strateški karakter. Mediji navode da je tada bilo moguće uspešno izvesti ovu operaciju, kopneni koridor prema Krimu bi bio presečen, a istovremeno bi se najjača grupa ruske armije u Hersonskoj oblasti našla u ogromnom kotlu, kako na levoj tako i na desnoj obali. Ukrajinske snage su mogle sa te pozicije artiljerijom da tuku transportna čvorišta na Krimu, izolujući poluostrvo. Prema tom planu iz 2022. godine, trebalo je da se ostvari sve ono što je bio plan ukrajinske i zapadne kontraofanzive sledeće godine, što nije bilo izvodljivo zbog izuzetno utvrđenih ruskih položaja. Za tih godinu dana Rusima je zapravo dato vreme da se pripreme za odbranu.

Ruske odbrambene linije te 2022. godine ne da nisu bile utvrđene, nego nisu ni postojale. Početkom septembra u Rusiji još nije bila sprovedena mobilizacija i treba se prisetiti da su rezerve žive sile bile na izmaku. Zahvaljujući činjenici da se ukrajinska vojska nije fokusirala na jug, nego su koncentrisali snage za udare u oblasti Hersona i Harkova, Rusi su između ostalih priprema ponovo pokrenuli i svoju vojnu industriju.

Vojni analitičari tvrde da bi, u slučaju da je ukrajinska vojska stigla do Krima, posledice po Rusiju bile katastrofalne i da bi Moskva čak bila prinuđena da pristane na mir pod uslovima Kijeva ili da postavi ultimatum preteći da će upotrebiti nuklearno oružje.

Međutim, ako je verovati novinaru „Volstrit džurnala”, Amerikanci su uložili veto na taj plan. Postoji opcija da su od samog početka nameravali da Krim prepuste Rusima ili su se jednostavno plašili nuklearne pretnje i ulaska u totalni rat.

U međuvremenu Rusi su izgubili Herson i Harkov, ali ti gubici nisu bili strateški porazi koji su odredili dalji tok rata. Podsetimo se, ukrajinske trupe su krajem avgusta 2022. krenule u ofanzivu na desnu obalu u Hersonskoj oblasti. Nakon dugotrajnih borbi, početkom novembra ruske snage su se organizovano, iselivši svu vojnu opremu, čak i nameštaj iz zgrada – povukli na levu obalu Dnjepra. Ovo je, naravno, bila velika pobeda Ukrajine, koju su Rusi nazvali taktičkim povlačenjem, ali su i dalje zadržali kontrolu nad kopnenim koridorom do Krima.

Takođe u to vreme, početkom septembra 2022, ukrajinske snage su pokrenule ofanzivu u Harkovskoj oblasti, gde su Rusi bili nespremni zbog manjka vojnika i dužine fronta. Ukrajinci su probili odbranu, zapravo ušetali na gotovo nebranjenu teritoriju. Ruske trupe su se povukle bez opkoljavanja i stabilizovale linije fronta u dubini teritorije, pa se na kraju pokazalo da, uprkos političkom i vojnom efektu, ovaj uspeh Kijeva nije značio prekretnicu u ratu.

Iz svega se da zaključiti da su ukrajinski generali bolje procenjivali situaciju, ali nisu imali odrešene ruke da deluju. Ovo svedočenje je još jedan dokaz da vojni saveznici Kijeva nisu pokazali strateško razumevanje situacije ili su imali planove da rat traje mnogo duže nego što je to bilo razumljivo Ukrajincima.