Sofija, Ankara i Bukurešt u akciji razminiranja Crnog mora

Sofija – Bugarska, Rumunija i Turska potpisale su memorandum o uspostavljanju pomorske grupe za borbu protiv mina u Crnom moru (MSM Black Sea), koja će pokušati da pomogne bezbednosti brodarstva u regionu. Ideja o stvaranju zajedničke inicijative između tri zemlje postoji godinama, ali je realizovana tek sada zbog rata Rusije i Ukrajine. U ovoj fazi Ankara ne dozvoljava učešće drugih zemalja članica NATO-a, ali se u kasnijoj fazi to može promeniti. Grupa će pratiti i bezbednost komercijalnog brodarstva. Bugarska se mesecima žali da Rusija blokira veliki deo ekskluzivne ekonomske zone zbog vojnih vežbi.

Memorandum o razumevanju potpisali su u Istanbulu zamenik ministra odbrane Bugarske Atanas Zaprjanov i ministri odbrane Turske i Rumunije Jašar Guler i Anhel Talvar.

Bugarski ministar odbrane Todor Tagarev nije bio prisutan jer je u zvaničnoj poseti Americi. On je u okviru posete učestvovao u diskusijskom formatu Atlantskog saveta posvećenom ulozi Bugarske u jačanju istočnog krila NATO-a, bezbednosti na zapadnom Balkanu i u Crnomorskom regionu.

Bugarski premijer Bojko Borisov odbacio je 2016. godine inicijativu za stvaranje grupe za borbu protiv mina u Crnom moru. A 2019. rekao je da je protiv izgradnje crnomorske baze NATO-a na bugarskoj teritoriji.

Stvaranje grupe pokrenula je Turska. Ideja je da tri zemlje posluju prvenstveno u svojim teritorijalnim vodama i isključivim ekonomskim zonama. Operaciju će koordinisati komitet koji će uključivati mornaričke komandante tri zemlje. Sačiniće se raspored za izvođenje operacija u pojedinim oblastima s naznakom snaga planiranih za učešće za određeni period aktiviranja grupe (ne više od četiri perioda po 15 dana u jednoj kalendarskoj godini). U inicijativi će svaka od tri zemlje učestvovati s po tri minolovca, objasnio je predstavnik turskog Ministarstva odbrane. Aktivnosti će koordinisati jedan komandni brod. Konvencija iz Montrea ne dozvoljava brodovima NATO-a da ostanu u Crnom moru duže od 21 dana.

Prošle godine je zamenik ministra odbrane Atanas Zaprjanov objasnio da države zaista moraju da vode računa ne samo o svojim teritorijalnim vodama, već i o ekonomskoj zoni, jer ona ne može da ostane bez nadzora. U Crnom moru su do sada uglavnom bile morske mine s malim punjačem. Prema bugarskom Ministarstvu odbrane, nakon završetka rata u Ukrajini, čišćenje mina u akvatorijumu je veliki posao sa kojim Bugarska, Rumunija i Turska sigurno neće moći da se izbore sopstvenim snagama i biće potrebno da se uključi i NATO. Bugarsko Ministarstvo odbrane objasnilo je krajem prošle godine da u ovom trenutku nema potrebe da ratni brodovi NATO-a uđu u Crno more, jer bi to moglo da se protumači kao eskalacija situacije.

O mogućem razmeštanju vojnih snaga NATO-a u Bugarskoj govorio je ministar odbrane tokom posete SAD. Potvrdio je želju Bugarske da prihvati izgradnju regionalnog centra za popravku i održavanje borbenih oklopnih vozila „strajker”. Projektom je predviđena nabavka 198 borbenih i pomoćnih mašina, od kojih su 183 „strajkeri”. Za njih će biti izdvojene 2,2 milijarde leva, ali će za municiju biti potrebno još 300 miliona leva. A prema realizaciji drugog glavnog projekta modernizacije vojske – nabavke lovaca F-16 – očekivanja su da će narednog proleća bugarski piloti novim avionima moći da polete iz bugarskih baza. U tu svrhu Bugarska treba da modernizuje svoju vazdušnu bazu „Graf Ignjatijevo”.

„Generalno, sve aktivnosti se odnose na povećanje kapaciteta Bugarske da zajedno sa saveznicima odvraćamo potencijalne protivnike i branimo našu teritoriju, ako je potrebno. S tim u vezi, razgovarali smo o multinacionalnim formacijama i izgradnji infrastrukture i projekata”, objasnio je Tagarev.