Софија, Анкара и Букурешт у акцији разминирања Црног мора

Софија – Бугарска, Румунија и Турска потписале су меморандум о успостављању поморске групе за борбу против мина у Црном мору (МСМ Black Sea), која ће покушати да помогне безбедности бродарства у региону. Идеја о стварању заједничке иницијативе између три земље постоји годинама, али је реализована тек сада због рата Русије и Украјине. У овој фази Анкара не дозвољава учешће других земаља чланица НАТО-а, али се у каснијој фази то може променити. Група ће пратити и безбедност комерцијалног бродарства. Бугарска се месецима жали да Русија блокира велики део ексклузивне економске зоне због војних вежби.

Меморандум о разумевању потписали су у Истанбулу заменик министра одбране Бугарске Атанас Запрјанов и министри одбране Турске и Румуније Јашар Гулер и Анхел Талвар.

Бугарски министар одбране Тодор Тагарев није био присутан јер је у званичној посети Америци. Он је у оквиру посете учествовао у дискусијском формату Атлантског савета посвећеном улози Бугарске у јачању источног крила НАТО-а, безбедности на западном Балкану и у Црноморском региону.

Бугарски премијер Бојко Борисов одбацио је 2016. године иницијативу за стварање групе за борбу против мина у Црном мору. А 2019. рекао је да је против изградње црноморске базе НАТО-а на бугарској територији.

Стварање групе покренула је Турска. Идеја је да три земље послују првенствено у својим територијалним водама и искључивим економским зонама. Операцију ће координисати комитет који ће укључивати морнаричке команданте три земље. Сачиниће се распоред за извођење операција у појединим областима с назнаком снага планираних за учешће за одређени период активирања групе (не више од четири периода по 15 дана у једној календарској години). У иницијативи ће свака од три земље учествовати с по три миноловца, објаснио је представник турског Министарства одбране. Активности ће координисати један командни брод. Конвенција из Монтреа не дозвољава бродовима НАТО-а да остану у Црном мору дуже од 21 дана.

Прошле године је заменик министра одбране Атанас Запрјанов објаснио да државе заиста морају да воде рачуна не само о својим територијалним водама, већ и о економској зони, јер она не може да остане без надзора. У Црном мору су до сада углавном биле морске мине с малим пуњачем. Према бугарском Министарству одбране, након завршетка рата у Украјини, чишћење мина у акваторијуму је велики посао са којим Бугарска, Румунија и Турска сигурно неће моћи да се изборе сопственим снагама и биће потребно да се укључи и НАТО. Бугарско Министарство одбране објаснило је крајем прошле године да у овом тренутку нема потребе да ратни бродови НАТО-а уђу у Црно море, јер би то могло да се протумачи као ескалација ситуације.

О могућем размештању војних снага НАТО-а у Бугарској говорио је министар одбране током посете САД. Потврдио је жељу Бугарске да прихвати изградњу регионалног центра за поправку и одржавање борбених оклопних возила „страјкер”. Пројектом је предвиђена набавка 198 борбених и помоћних машина, од којих су 183 „страјкери”. За њих ће бити издвојене 2,2 милијарде лева, али ће за муницију бити потребно још 300 милиона лева. А према реализацији другог главног пројекта модернизације војске – набавке ловаца Ф-16 – очекивања су да ће наредног пролећа бугарски пилоти новим авионима моћи да полете из бугарских база. У ту сврху Бугарска треба да модернизује своју ваздушну базу „Граф Игњатијево”.

„Генерално, све активности се односе на повећање капацитета Бугарске да заједно са савезницима одвраћамо потенцијалне противнике и бранимо нашу територију, ако је потребно. С тим у вези, разговарали смо о мултинационалним формацијама и изградњи инфраструктуре и пројеката”, објаснио је Тагарев.