Droga u ljubavnoj oblandi

Čak 70 odsto od oko 1.300 osuđenika Kazneno-popravnog zavoda Požarevac svrstava se u neku od takozvanih rizičnih grupa. Najviše je narkomana, "aktivnih" ili lečenih, a tu su i agresivni robijaši, zatim oni skloni suicidu, psihopatski poremećene ličnosti. Istovremeno, nedostaje adekvatan broj stručnih radnika, jer se ljudi teško odlučuju da dođu da rade u zatvoru. Imajući sve to u vidu pravo je čudo da je bezbednosna situacija unutar zatvorskih zidina ipak zadovoljavajuća i da nema nekih većih organizovanih incidenata.

Ovako za "Politiku" trenutnu situaciju u KPZ Požarevac komentariše Radojica Šutović, načelnik službe za prevaspitavanje. On dodaje da iza zidina kaznione u "Zabeli" nema nekog jakog neformalnog sistema, odnosno uticajne osuđeničke organizacije, koja bi mogla značajnije da utiče na dešavanja u zavodu i da ugrozi opštu bezbednost.

– Bilo bi neozbiljno reći da taj neformalni sistem ne postoji. Ima ga u svakom zatvoru, pa i ovde – priznaje Šutović. – Međutim, trudimo se da situaciju držimo pod kontrolom. Postoji dobra koordinacija između službi za prevaspitavanje i za obezbeđenje. Pratimo aktivnosti osuđenih lica i dosta se uspešno nosimo sa njihovim pokušajima narušavanja reda i discipline. Naravno da dosta pažnje u borbi protiv neformalnog sistema poklanjamo obaveštajnom radu. Mi ovde imamo stalno detaširanog radnika policije, ranije je to bio pripadnik Službe državne bezbednosti. Ipak najviše informacija potiče od naših službi.

Naš sagovornik ne skriva da osuđenici neprestano pokušavaju da unesu nedozvoljene stvari. Prošle godine je zaplenjeno 260 grama droge. Ne zna se, međutim, koja količina narkotika je prošla mimo stražara.

– Dovijaju se na razne načine – nastavlja Šutović. – Pokušavaju da je unesu u paketima. Takođe, drogu im doturaju supruge ili devojke koje im dolaze u takozvane emotivne posete na tri sata. Progutaju u kesama, pa onda tamo ispovraćaju. Imamo slučajeve da drogu unose u polnim organima ili čak analnim otvorima. Straža to ne može da spreči, jer jednostavno nije ovlašćena za takvu vrstu pretresa.

Nedavno je zavodska uprava operativnim radom saznala da jednom osuđeniku treba da stignu mobilni telefon i droga. Naizgled sve je bilo u redu, a onda su pripadnici službe za obezbeđenje, pretresajući paket, u konzervi sa ananasom pronašli tajnu isporuku. Limenka je bila hermetički zatvorena, baš kao da je iz radnje, čak je i težila kao "prava". Bilo je jasno da van zatvorskih zidina postoji "radionica".

– Kada je reč o bekstvima odavde njihovo je da razmišljaju kako da se dokopaju slobode, a naše kako da ih u tome sprečimo. U poslednje vreme bezbednost je podignuta na mnogo viši nivo nego ranije. Puno je urađeno na tehnološkom planu, imamo pokrivenost kamerama, ogradni zid je pojačan bodljikavom žicom. Poslednje dve godine niko nije pokušao da beži – priča naš sagovornik.

Nedavno se velika prašina u javnosti podigla oko Dragoljuba Milanovića, nekadašnjeg direktora Radio-televizije Srbije, osuđenog zbog smrti nedužnih ljudi prilikom NATO bombardovanja zgrade RTS-a. Javnost je oštro reagovala kada se saznalo da je Milanović dobio tretman "slobodnjaka" i da se komotno šeta okolo.