Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дрога у љубавној обланди

Дрога у љубавној обланди
Један од павиљона у КПЗ Пожаревац (Фото М. Јанковић)

Чак 70 одсто од око 1.300 осуђеника Казнено-поправног завода Пожаревац сврстава се у неку од такозваних ризичних група. Највише је наркомана, "активних" или лечених, а ту су и агресивни робијаши, затим они склони суициду, психопатски поремећене личности. Истовремено, недостаје адекватан број стручних радника, јер се људи тешко одлучују да дођу да раде у затвору. Имајући све то у виду право је чудо да је безбедносна ситуација унутар затворских зидина ипак задовољавајућа и да нема неких већих организованих инцидената.

Овако за "Политику" тренутну ситуацију у КПЗ Пожаревац коментарише Радојица Шутовић, начелник службе за преваспитавање. Он додаје да иза зидина казнионе у "Забели" нема неког јаког неформалног система, односно утицајне осуђеничке организације, која би могла значајније да утиче на дешавања у заводу и да угрози општу безбедност.

– Било би неозбиљно рећи да тај неформални систем не постоји. Има га у сваком затвору, па и овде – признаје Шутовић. – Међутим, трудимо се да ситуацију држимо под контролом. Постоји добра координација између служби за преваспитавање и за обезбеђење. Пратимо активности осуђених лица и доста се успешно носимо са њиховим покушајима нарушавања реда и дисциплине. Наравно да доста пажње у борби против неформалног система поклањамо обавештајном раду. Ми овде имамо стално деташираног радника полиције, раније је то био припадник Службе државне безбедности. Ипак највише информација потиче од наших служби.

Наш саговорник не скрива да осуђеници непрестано покушавају да унесу недозвољене ствари. Прошле године је заплењено 260 грама дроге. Не зна се, међутим, која количина наркотика је прошла мимо стражара.

– Довијају се на разне начине – наставља Шутовић. – Покушавају да је унесу у пакетима. Такође, дрогу им дотурају супруге или девојке које им долазе у такозване емотивне посете на три сата. Прогутају у кесама, па онда тамо исповраћају. Имамо случајеве да дрогу уносе у полним органима или чак аналним отворима. Стража то не може да спречи, јер једноставно није овлашћена за такву врсту претреса.

Недавно је заводска управа оперативним радом сазнала да једном осуђенику треба да стигну мобилни телефон и дрога. Наизглед све је било у реду, а онда су припадници службе за обезбеђење, претресајући пакет, у конзерви са ананасом пронашли тајну испоруку. Лименка је била херметички затворена, баш као да је из радње, чак је и тежила као "права". Било је јасно да ван затворских зидина постоји "радионица".

– Када је реч о бекствима одавде њихово је да размишљају како да се докопају слободе, а наше како да их у томе спречимо. У последње време безбедност је подигнута на много виши ниво него раније. Пуно је урађено на технолошком плану, имамо покривеност камерама, оградни зид је појачан бодљикавом жицом. Последње две године нико није покушао да бежи – прича наш саговорник.

Недавно се велика прашина у јавности подигла око Драгољуба Милановића, некадашњег директора Радио-телевизије Србије, осуђеног због смрти недужних људи приликом НАТО бомбардовања зграде РТС-а. Јавност је оштро реаговала када се сазнало да је Милановић добио третман "слободњака" и да се комотно шета около.

– Он је био један од оних за које су наше стручне службе установиле да заслужује одређен степен погодности на основу досадашњег понашања. Међутим, ако се против осуђеног лица које је тренутно распоређено у полуотворено или отворено одељење покрене нови кривични поступак за кривично дело за које је прописана озбиљнија казна, онда ми да би спречили било какве злоупотребе то лице враћамо у затворени део завода. Када је против Милановића покренут поступак за злоупотребу службеног положаја, ми смо га вратили у затворени део. Није то, дакле, учињено ни због каквог притиска јавности...
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.