Sto godina od rođenja Aleksandra Tišme

Novi Sad – Naš pisac Aleksandar Tišma, rođen pre 100 godina, čitan i cenjen i u svetu, prevođen na 22 jezika, a sam ih je znao pet – sem srpskog i mađarskog, tečno je govorio engleski, nemački i francuski – zacrtao je na svetskoj književnoj mapi Novi Sad, grad u kome je proveo najduži deo svog života, gde je stvarao i stekao slavu, a tu je i dalje prisutan. I Novi Sad se uz Tišmu proslavio kao prostor koji spaja različite kulture. Njega samog, sina Gavre Tišme i majke Olge, rođene Miler, isključivost oko pitanja identiteta je „odbijala, možda plašila”, kako je zapisao u autobiografskoj prozi.

„Pa u šta sam mogao izrasti? U Srbina? U Jevrejina? Bilo bi moguće i jedno i drugo da je moja priroda iziskivala opredeljenje, težila isključivosti”, podseća, između ostalog, na ove piščeve reči Mirjana Frau Gardinovački iz Novog Sada, autorka izložbe „Aleksandar Tišma: Sećaj se zauvek”, otvorene u Kulturnom centru grada povodom 100 godina od rođenja književnika, 16. januara 1924.

Međutim, jevrejstvo i Holokaust jesu teme piščevog proznog opusa, pa je multimedijalna-dokumentarna izložba postavljena kao deo manifestacije „Ledena tišina” kojom Novi Sad, njegov Kulturni centar, obeležava Raciju, stradanje nedužnih civila, Srba, Jevreja i drugih naroda, u zločinu okupatora tokom januara 1942. godine.

Timšini lični rukopisi, penkale, naočare, lula, fotografije – predmeti su izloženi u Likovnom salonu KC-a. Tu su i pisaći sto i mašina, a zidni paneli donose detalje iz biografije i citate. Prikazane su animacije mladih umetnika, slikara Uglješe Colića i pisca Milana Tice, i kratki dokumentarni film „Panoramsko razgledanje Novog Sada” o mestima koje je Tišma voleo da posećuje.

Takođe, kroz video-prikaze, evropski pisci govore o svom poznanstvu sa Timšom i čitalačkim utiscima. Izložba je prilagođena slepim i slabovidim, jer se uz očitavanje kju-ar koda mogu poslušati sadržaji. Posetioci mogu da čuju i autentični Timšin glas sa audio-snimka gde on čita svoju priču „Čovek u mlečnom restoranu”.

Izložbu prati niz programa do 30. januara, uključujući otkrivanje Tišminog murala na adresi Društva književnika Vojvodine, bioskopske predstave igranih filmova, javni čas književnosti, pozorišnu predstavu, čitalački klub i radionice.

Citirajući Tišmu da će se pisanje isplatiti samo ako bude pisao pošteno – istinu, autorka izložbe kazala je na svečanom otvaranju da su piščeve reči zalog, u prvom redu, svim Novosađanima.

– No, Tišma je odavno nadrastao prostore grada u kom je proveo najveći deo svog života i koji je, bežeći iz njegovih uskih, nepitomih, podozrivih grudi – od mladosti sanja o Francuskoj, a potom i Nemačku i Švajcarsku – pa mu se posle iznova vraćajući, bespoštedno, nepatvoreno, a u isti mah srčano i zaljubljeno, mapirao u svojoj prozi, uvodeći ga u svetske biblioteke kao pouzdani svedok i beskompromisni hroničar novosadskog januara 1942. i krvave lapavice sa ulica tih postjanuarskih dana – kazala je autorka izložbe Mirjana Frau Gardinovački.

Sin pisca, multimedijalni umetnik Andrej Tišma, pomogao je da se izložba ostvari i izneo pred prvim posetiocima sećanje na svog oca, velikog književnika, ali i velikog ljubitelja umetnosti, koji je odlazio na koncerte klasične muzike, čitao knjige iz čitavog sveta, u originalu, na pet jezika, prevodio i bio uspešan, možda najbolji urednik izdavačkog preduzeća Matice srpske.

– Živeo je 79 godina, a meni je 71 sada. Živeo sam istovremeno sa njim 51 godinu, a od toga 26 u istom domaćinstvu. U tom periodu je puno učinio za mene, i više nego što sam tražio – kazao je Tišmin sin, koji je u znak poštovanja i zahvalnosti osnovao, s Borom Babić, direktorkom Akademske knjige, fondaciju sa imenom pisca.

Ta fondacija dodeljuje svetsku nagradu za književnost, za sve žanrove, s tim da su objavljeni na tri svetska jezika (engleski, francuski i nemački), u poslednje dve godine. Nagrada je dvaput uručena, a upravo je raspisan konkurs za ovu godinu.

– Takođe radimo na ostvarivanju ideje spomen-sobe Aleksandru Tišmi u Novom Sadu. Na tome se radi već godinama, ali ima izgleda. Mnogi ljudi dolaze iz inostranstva, koji čitaju njegove knjige, i žele da vide nešto o njemu, dokumentaciju, predmete, tako da je lepo da naš grad ima jedno mesto gde bi ljudi mogli to da vide. Takođe, imamo ideju da rezidencija za goste-umetnike bude sa njegovim imenom i da ovde gostuju pisci iz čitavog sveta. Njegova ličnost i dalje živi, prisutna je, jer upravo ovih dana radimo dugometražni film o njemu – kazao je Andrej Tišma i otkrio da se će deo tog sadržaja biti poslednji video-intervju mladog autora sa piscem, koji nikad nije objavljen.

Očekuje se i da bude izdat, prvi put, audio-roman Tišminog dela, a odabrana je „Upotreba čoveka”. Stiže i objava priča „Oko svoje ose” (Akademksa knjiga), a uskoro i zbrika piščevih intervjua, domaćih i inostranih, u prevodu. Za našu sredinu biće, napomenuo je Andrej Tišma, jako interesantno da čita ono što je pisac govorio u svetu.