Сто година од рођења Александра Тишме

Нови Сад – Наш писац Александар Тишма, рођен пре 100 година, читан и цењен и у свету, превођен на 22 језика, а сам их је знао пет – сем српског и мађарског, течно је говорио енглески, немачки и француски – зацртао је на светској књижевној мапи Нови Сад, град у коме је провео најдужи део свог живота, где је стварао и стекао славу, а ту је и даље присутан. И Нови Сад се уз Тишму прославио као простор који спаја различите културе. Њега самог, сина Гавре Тишме и мајке Олге, рођене Милер, искључивост око питања идентитета је „одбијала, можда плашила”, како је записао у аутобиографској прози.

„Па у шта сам могао израсти? У Србина? У Јеврејина? Било би могуће и једно и друго да је моја природа изискивала опредељење, тежила искључивости”, подсећа, између осталог, на ове пишчеве речи Мирјана Фрау Гардиновачки из Новог Сада, ауторка изложбе „Александар Тишма: Сећај се заувек”, отворене у Културном центру града поводом 100 година од рођења књижевника, 16. јануара 1924.

Међутим, јеврејство и Холокауст јесу теме пишчевог прозног опуса, па је мултимедијална-документарна изложба постављена као део манифестације „Ледена тишина” којом Нови Сад, његов Културни центар, обележава Рацију, страдање недужних цивила, Срба, Јевреја и других народа, у злочину окупатора током јануара 1942. године.

Тимшини лични рукописи, пенкале, наочаре, лула, фотографије – предмети су изложени у Ликовном салону КЦ-а. Ту су и писаћи сто и машина, а зидни панели доносе детаље из биографије и цитате. Приказане су анимације младих уметника, сликара Угљеше Цолића и писца Милана Тице, и кратки документарни филм „Панорамско разгледање Новог Сада” о местима које је Тишма волео да посећује.

Такође, кроз видео-приказе, европски писци говоре о свом познанству са Тимшом и читалачким утисцима. Изложба је прилагођена слепим и слабовидим, јер се уз очитавање кју-ар кода могу послушати садржаји. Посетиоци могу да чују и аутентични Тимшин глас са аудио-снимка где он чита своју причу „Човек у млечном ресторану”.

Изложбу прати низ програма до 30. јануара, укључујући откривање Тишминог мурала на адреси Друштва књижевника Војводине, биоскопске представе играних филмова, јавни час књижевности, позоришну представу, читалачки клуб и радионице.

Цитирајући Тишму да ће се писање исплатити само ако буде писао поштено – истину, ауторка изложбе казала је на свечаном отварању да су пишчеве речи залог, у првом реду, свим Новосађанима.

– Но, Тишма је одавно надрастао просторе града у ком је провео највећи део свог живота и који је, бежећи из његових уских, непитомих, подозривих груди – од младости сања о Француској, а потом и Немачку и Швајцарску – па му се после изнова враћајући, беспоштедно, непатворено, а у исти мах срчано и заљубљено, мапирао у својој прози, уводећи га у светске библиотеке као поуздани сведок и бескомпромисни хроничар новосадског јануара 1942. и крваве лапавице са улица тих постјануарских дана – казала је ауторка изложбе Мирјана Фрау Гардиновачки.

Син писца, мултимедијални уметник Андреј Тишма, помогао је да се изложба оствари и изнео пред првим посетиоцима сећање на свог оца, великог књижевника, али и великог љубитеља уметности, који је одлазио на концерте класичне музике, читао књиге из читавог света, у оригиналу, на пет језика, преводио и био успешан, можда најбољи уредник издавачког предузећа Матице српске.

– Живео је 79 година, а мени је 71 сада. Живео сам истовремено са њим 51 годину, а од тога 26 у истом домаћинству. У том периоду је пуно учинио за мене, и више него што сам тражио – казао је Тишмин син, који је у знак поштовања и захвалности основао, с Бором Бабић, директорком Академске књиге, фондацију са именом писца.

Та фондација додељује светску награду за књижевност, за све жанрове, с тим да су објављени на три светска језика (енглески, француски и немачки), у последње две године. Награда је двапут уручена, а управо је расписан конкурс за ову годину.

– Такође радимо на остваривању идеје спомен-собе Александру Тишми у Новом Саду. На томе се ради већ годинама, али има изгледа. Многи људи долазе из иностранства, који читају његове књиге, и желе да виде нешто о њему, документацију, предмете, тако да је лепо да наш град има једно место где би људи могли то да виде. Такође, имамо идеју да резиденција за госте-уметнике буде са његовим именом и да овде гостују писци из читавог света. Његова личност и даље живи, присутна је, јер управо ових дана радимо дугометражни филм о њему – казао је Андреј Тишма и открио да се ће део тог садржаја бити последњи видео-интервју младог аутора са писцем, који никад није објављен.

Очекује се и да буде издат, први пут, аудио-роман Тишминог дела, а одабрана је „Употреба човека”. Стиже и објава прича „Око своје осе” (Академкса књига), а ускоро и збрика пишчевих интервјуа, домаћих и иностраних, у преводу. За нашу средину биће, напоменуо је Андреј Тишма, јако интересантно да чита оно што је писац говорио у свету.