Odšteta zbog propalog suđenja za uvredu

Ustavni sud Srbije juče je prihvatio prvu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a zbog neadekvatnog postupanja nadležnog suda. U ovom slučaju reč je o Prvom opštinskom sudu u Beogradu u kome je jedan Beograđanin četiri godine vodio postupak zbog povrede ugleda, ali zbog nedolaska okrivljenih nije održan ni jedan glavni pretres pa je u međuvremenu predmet zastarao. Ono što ovu, ne tako retku, priču iz domaćeg pravosuđa razlikuje od sličnih jeste činjenica da je stranka dobila moralnu satisfakciju pred najvišom pravnom instancom u Srbiji, kao i mogućnost da od države dobije odgovarajuću naknadu nematerijalne štete.

A. Đ. iz Beograda podneo je Prvom opštinskom sudu u Beogradu februara 2004. godine privatnu tužbu protiv N. R., B. A., B. J. i N. S. iz Beograda zbog krivičnog dela uvrede. Postupak je, gledajući formalno, posle četiri godine, okončan 28. januara ove godine zbog zastarelosti. Glavni pretres zakazivan je čak 17 puta, ali nikada nije održan, a ročišta su odlagana jer se neko od okrivljenih nije pojavljivao. Postupak je vodilo troje sudija. Iako je avokat tužioca dva puta tražio da sud preduzme mere i obezbedi da okrivljeni dođu u sudnicu, a sud izdao više naredbi za njihovo privođenje, vajde nije bilo.

Iako je dužina razumnog roka relativna kategorija i u svakom pojedinačnom slučaju zavisi od spleta raznih okolnosti, kao što je složenost premeta i slično, u ovom predmetu USS je utvrdio da „nije bilo posebno složenih pravnih i faktičkih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao, a, takođe, ni kompleksnost činjeničnog stanja ne bi zahtevala da dokazni postupak traje srazmerno duže vreme”. Jedini problem bio je da svi okrivljeni jednovremeno pristupe sudu.

Postupak je obustavljen i premet zastareo „isključivo zbog opstrukcije okrivljenih koju nadležni sud nije bio u stanju da spreči”. Zato USS smatra da se postupanje Prvog opštinskog suda ne može smatrati efikasnim i delotvornim, jer taj sud „nije uspeo da spreči očiglednu opstrukciju pravde koju su, izvesno je, planski i organizovano vršili svi okrivljeni” u ovom slučaju. USS je konstatovao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno, kako pravo na suđenje u razumnom roku (član 32, stav 1 Ustava), tako i pravo na delotvornu sudsku zaštitu (član 22 stav 1 Ustava).