Одштета због пропалог суђења за увреду

Уставни суд Србије јуче је прихватио прву уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, а због неадекватног поступања надлежног суда. У овом случају реч је о Првом општинском суду у Београду у коме је један Београђанин четири године водио поступак због повреде угледа, али због недоласка окривљених није одржан ни један главни претрес па је у међувремену предмет застарао. Оно што ову, не тако ретку, причу из домаћег правосуђа разликује од сличних јесте чињеница да је странка добила моралну сатисфакцију пред највишом правном инстанцом у Србији, као и могућност да од државе добије одговарајућу накнаду нематеријалне штете.

А. Ђ. из Београда поднео је Првом општинском суду у Београду фебруара 2004. године приватну тужбу против Н. Р., Б. А., Б. Ј. и Н. С. из Београда због кривичног дела увреде. Поступак је, гледајући формално, после четири године, окончан 28. јануара ове године због застарелости. Главни претрес заказиван је чак 17 пута, али никада није одржан, а рочишта су одлагана јер се неко од окривљених није појављивао. Поступак је водило троје судија. Иако је авокат тужиоца два пута тражио да суд предузме мере и обезбеди да окривљени дођу у судницу, а суд издао више наредби за њихово привођење, вајде није било.

Иако је дужина разумног рока релативна категорија и у сваком појединачном случају зависи од сплета разних околности, као што је сложеност премета и слично, у овом предмету УСС је утврдио да „није било посебно сложених правних и фактичких питања о којима би се суд изјашњавао, а, такође, ни комплексност чињеничног стања не би захтевала да доказни поступак траје сразмерно дуже време”. Једини проблем био је да сви окривљени једновремено приступе суду.

Поступак је обустављен и премет застарео „искључиво због опструкције окривљених коју надлежни суд није био у стању да спречи”. Зато УСС сматра да се поступање Првог општинског суда не може сматрати ефикасним и делотворним, јер тај суд „није успео да спречи очигледну опструкцију правде коју су, извесно је, плански и организовано вршили сви окривљени” у овом случају. УСС је констатовао да је подносиоцу уставне жалбе повређено, како право на суђење у разумном року (члан 32, став 1 Устава), тако и право на делотворну судску заштиту (члан 22 став 1 Устава).