Umetnost lutkarske minijature

Malobrojni su oni koji imaju tu sreću da svoj omiljeni hobi preobraze u unosno zanimanje, a upravo to je učinila Jelena Todorović, baveći se umetnošću minijature i kreirajući odevne predmete za voljene lutke „barbike”. Još se govori o filmu „Barbi” koji je u fokus smestio razgovore o individualnosti i pristupu životu iz drugačije perspektive. Jelena Todorović među je prvim gledaocima ovog ostvarenja kod nas, a gledala ga je kao poznavalac lutaka. Ona za naš list objašnjava da je baveći se profesionalno „barbikama”, ali i drugim lutkama, i sarađujući sa kolekcionarima širom sveta pronašla svoj pravi poziv. Pre blizu šest godina, pošto nije mogla da nađe novu odeću za lutku svoje male bratanice, odlučila je da je sašije sama.

– Sve je počelo kao antistres terapija i beg od napornog i zahtevnog posla u prodaji, reklami, modi i građenju brendova, čime sam se bavila. U početku sam samo poklanjala minijaturne stvari za lutke, ali pošto sam slike mode za „barbike” postavila na „Instagram”, brzo se sve pretvorilo u biznis. Iz profesionalnog iskustva odranije stvorila sam brend odeće za lutke „Mikili”, po roditeljskom tepanju. Kada sam zamislila malu influenserku koja će na internetu reklamirati moj brend, nisam ni znala da širom sveta postoje mnogi kolekcionari koji bi kupili moje kreacije, koji uživaju u lutkama i fotografišu lutke. Praveći minijature za njih odlučili su se da nikada ne odrastu. Kada sam razvila profesionalni odnos prema lutki, kada sam nabavila mašine za šivenje, počela je korona, što je stvorilo dodatno vreme za kreiranje. Ipak, preko ljudi iz Amerike, koji su videli moj rad, povezala sam se sa kolekcionarima na „Instagramu” – priča naša sagovornica.

Jelena, iako nastavlja honorarno da radi svoj posao, razvila je malu porodičnu manufakturu u vezi sa lutkama, a sama pravi nacrte za modele i minijaturne enterijere, fotografiše, vodi društvene mreže. Kao prvi iz ovog regiona njen brend pojavio se na jednoj inostranoj platformi.

– Sada je naš brend prepoznat u zajednici kolekcionara lutaka. Iako je bio ogroman izazov upoznati se sa svim lutkama, njihovom građom, pa i u vreme pandemije nabaviti lutke. Ali, na svakom koraku imali smo pomoć, pa su nam neki ljudi iz inostranstva slali i neke druge, zaista skupe lutke. Kod nas još nema toliko kolekcionara lutaka, ali u svetu ih ima zaista mnogo, onih koji se bave ozbiljnim zanimanjima, a hobi su im lutke. Takođe, mnogo je i dizajnera lutaka u svetu, kojima je mnogo lakše da se probiju, dok je kod nas sve to nedovoljno prisutno. Imam utisak da bi se ljudi u našoj zemlji sramili da priznaju da uživaju u ovom vidu umetnosti minijature, kao što je naša sredina mnogo konzervativnija i u pogledu drugih i drugačijih pojava i ljudi u društvu. U svetu sada postoje lutke drugačijih boja kože, građe koja ne mora da bude savršena. Mi šijemo odeću za sve njih. Možda će to jednog dana doći i kod nas. Za sada, svoj lutkarski brend plasiram samo preko interneta, a volela bih jednom da imam mali butik za lutkarsku i minijaturnu modu – dodaje Jelena Todorović. Ona objašnjava da teškoću predstavlja i pronalaženje materijala za kreiranje minijaturne odeće, pošto se te tkanine po sastavu razlikuju od onih za ljude.