Statika Starog železničkog mosta pod lupom stručnjaka

Na spisku brojnih projekata koji bi trebalo da budu realizovani do 2027. godine, kada će u Surčinskom polju biti održana međunarodna specijalizovana izložba Ekspo, našao se i stari železnički most kojem je određena drugačija sudbina od Starog savskog mosta – neće biti porušen, ali će dobiti novu namenu. Da će to postati pešački most prošlog vikenda podsetio je Siniša Mali, ministar finansija, što nije nikakvo iznenađenje budući da je tom mostu pešačko-biciklistička namena određena pre devet godina planskim dokumentom za „Beograd na vodi”. Od tada do danas nije bilo jasne vizije kada bi obnova mogla da počne, koliko će koštati, kako će se finansirati... Sve do sada nije postojala ni analiza postojećeg stanja tog objekta koja je neophodna da bi se videlo u kakvom je stanju most i kakve sve intervencije može da izdrži. Međutim, stvari su se pomerile sa mrtve tačke sudeći prema rečima Malog, koji je kazao da su „radovi počeli i da se proverava statika”.

– Kako bude postajalo sve toplije vreme, radovi će krenuti punom parom. Sa novobeogradske strane uklanjamo šljunkare i betonske baze. To je posebno važno jer će sa te strane biti ulazak na most, odnosno silazak ako gledate sa strane starog grada, i to će dati jedan potpuno drugačiji ambijent – istakao je Mali prilikom obilaska gradilišta budućeg Ekspa, a preneo B92.

Taj prostor na desnoj obali Save oko mosta i bez njegove revitalizacije biće izmenjen do neprepoznatljivosti kada sajam, osim Hale 1, bude preseljen u Surčinsko polje.

Do Starog železničkog mosta i maltene do sajma već se proširio stambeno-poslovni kompleks „Beograd na vodi”, projekat od nacionalnog značaja čija je izgradnja zakatančila Glavnu železničku stanicu u leto 2018. i izmestila prugu. Tada je za saobraćaj zatvoren i Stari železnički most, preko kojeg je prvi voz iz Beograda za Beč prešao istog dana 1884, kada je otvorena Glavna železnička stanica u Savskom amfiteatru.

„Beograd na vodi” je Stari železnički most poslao u penziju, ali mu je i produžio život, jer izmenama planskog dokumenta iz 2021, koji je bio osnov za gradnju stambeno-poslovnog kompleksa od 1,8 miliona kvadrata na desnoj savskoj obali, predviđeno je isto ono što i izvornim planom iz 2015 – a to je da taj most ostane pešačko-biciklistički. U međuvremenu, javnost je mogla da vidi i trodimenzionalne prikaze buduće pešačke veze, još jedne turističke atrakcije, upodobljene novom „gradu u gradu”.  Na iste takve fotografije rekonstruisanog Starog železničkog mosta prošlog avgusta podsetio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, govoreći o promenama koje će se desiti u Beogradu u susret manifestaciji Ekspo 2027.

Za razliku od Starog savskog mosta, koji će biti uklonjen i na njegovom mestu podignut novi i veći most, poslednjih desetak godina nije bilo dileme o tome hoće li Stari železnički preživeti na toj lokaciji.

Ali bilo je nedoumica da li će on zaista postati pešačko-biciklistički ili novi tramvajski most, jer pre tri godine iz Gradske uprave su najavili da će saobraćajni stručnjaci obaviti ispitivanja kako bi utvrdili može li Stari železnički most da se pretvori u tramvajski i da Beograd tako dobije još jednu tramvajsku alternativu. Stručnjaci sa kojima smo tada razgovarali bili su jedinstveni u stavu da može. Konačnu odluku o sudbini Starog železničkog gradski oci pomerili su za 2022. godinu, ali ni tada nisu prelomili.

Nad Savom 140 godina

Stari železnički most najstarija je saobraćajnica preko Save u Beogradu, podignuta pre 140 godina. Most je počeo da se gradi 1882. a završen je dve godine kasnije kada je avgusta 1884. zvanično otvorena Glavna železnička stanica. Bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje novog dvokolosečnog visećeg železničkog mosta, čija je gradnja započeta 1974. i okončana pet godina kasnije.

Od podizanja Starog železničkog mosta do danas, srpska, a dugo i jugoslovenska prestonica, prošla je kroz burne periode, a most je delio sudbinu grada i države u kojoj je ponikao.

U Prvom svetskom ratu kapetan Mihailo Alić sa svojim saborcima 29. jula 1914. srušio ga je kako bi Austrougarima presekao prilaz Beogradu, a njegovi ostaci pali su na brod sa austrougarskim vojnicima. Posle Velikog rata most je brzo obnovljen. Na početku Drugog svetskog rata minirala ga je vojska Kraljevine Jugoslavije. Njegova konstrukcija pala je opet na brod, ali ovoga puta u njemu je bila jugoslovenska posada koja se povlačila ka Ostružnici. Današnji izgled most je dobio posle rata.