U epohi politike i ratova

Malo je stogodišnjaka među ljudima, a nema mnogo ni pravnih lica i raznih udruženja, kompanija, starijih od veka. Samo se neka pravna lica mogu smatrati i svojevrsnim institucijama. Takav status ne dobijaju na neki formalan način, tako što bi ih neko milozvučnim rečima „izvikao”, niti se institucijom postaje bilo kakvom proklamacijom bilo koga, pa i onih koji u nekom vremenu imaju formalnu vlast ili faktičku moć, ili čak i jedno i drugo.

Institucijom se postaje zahvaljujući značaju i uticaju u određenoj oblasti, koja je važna za državu, društvo i građane. Ipak sve te institucije, poput nekih univerziteta, biblioteka, nekih sportskih klubova, uvek čine ljudi. Svaka drevna institucija počiva i na smeni generacija. Tako je i kada se radi o nekim novinama, a teško da bi u Srbiji bilo koje novine osim „Politike” mogle da se smatraju institucijom. Uvek je tako bilo i biće, nezavisno od uvek, nekada manje a nekada više prisutnih „Scila i Haribdi”, kroz koje se kreću mediji na našim prostorima.

U modernoj Srbiji vaskrsloj posle krvavih oslobodilačkih ustanaka, koje neki istoričari smatraju i pobedonosnom srpskom revolucijom nakon dugih stoleća osmanske vladavine, nije mnogo institucija koje traju vekovima. Duže od veka traje „Politika”. Istorija „Politike” je veoma značajna i za istoriju same Srbije. Nastala je desetak godina pre početka Prvog svetskog rata, koji je bio svojevrsno „prvo poluvreme” jednog velikog svetskog rata, čije je „drugo poluvreme” bio još mnogo veći Drugi svetski rat. Između ta „dva krvava poluvremena”, postojala je prva jugoslovenska država, a nakon Drugog svetskog rata, u epohi hladnog rata nastaje nova socijalistička Jugoslavija koja se krvavo raspada u vremenima trijumfa zapadnog hladnoratovskog „bloka”. To vreme su neki pogrešno smatrali i „krajem istorije”. Istoriji naravno kraj nije došao, a već u ovih prvih par decenija 21. veka čovečanstvo se suočava sa novim i veoma opasnim ratnim izazovima.

„Politika” iako nije ni naučni, ni istorijski časopis, uvek je, kako u svoje juvenilno doba, tako i danas, svoje čitaoce pouzdano informisala i o nizu činjenica koje su od značaja, kako uopšte, za razne naučne oblasti, pa i pravo, tako posebno i za istoriju. Svaki istoričar, pa i onaj posvećen pravnoj istoriji može da se čitajući stranice „Politike” veoma dobro informiše o svemu bitnom što se dešavalo na našim prostorima, pa i znatno šire, pre više decenija. Već u samoj sudbini osnivača „Politike” krije se i njena organska povezanost sa herojskom istorijom Srbije. Osnovala su je dva brata Ribnikara, poreklom Slovenci, a Srbi po duhu i opredeljenju. Obojica rezervni oficiri, učesnici pobedonosnih balkanskih ratova, iz kojih su poneli junačke rane, Vladislav sa Jedrena, a Darko se Kumanova i Bregalnice. Oba brata Ribnikara su hrabro stradala na braniku otadžbine u Prvom svetskom ratu. Padoše jedan za drugim, u septembru 1914, tokom velike i krvave bitke na Drini, koja je bila i prva velika pobeda sila Antante u Prvom svetskom ratu.

O junačkoj smrti osnivača „Politike” piše Isidora Sekulić: „Obadva brata u obadva rata bili. Obadva brata u obadva rata ranjeni. Je’l dosta. Obadva brata u treći rat pošli. Obadva brata iz trećeg rata nisu došli.” Osnivači „Politike” su svojom nepokolebljivom odbranom otadžbine, časnim vršenjem dužnosti u oslobodilačkim ratovima i u velikom odbrambenom ratu koji je Srbija vodila boreći se za opstanak, te konačno, svojom ličnom žrtvom, koju su zarad odbrane otadžbine svesno položili, utrli i budući put svog novinskog „čeda”. Njihova „Politika” je morala da bude i ostane patriotska.

„Politika” zahvaljujući, kako svojim osnivačima, tako i brojnim „velikim perima” koja su za nju pisala, u svojim „genima” nosi, kako naglašenu intelektualnost koja snažno odudara od u današnje vreme široko prisutne tabloidne i otrovne pošasti u medijskoj sferi, tako i snažan i slobodarski duh patriotizma. Taj i takav patriotizam nije prazna i primitivna demagogija, ne svodi se na puko „busanje u grudi junačke” i „ratovanje velikim rečima”, već se temelji pre svega, na nastojanju da naša Srbija uvek bude što je moguće uspešnija i bolja u svim oblastima – u obrazovanju, nauci, kulturi, privredi itd. To je posebno važno u ovim teškim i opasnim vremenima, koja su nažalost i epoha rata. Ne daj bože da se patriotizam dokazuje u vreme rata. Iskustvo pokazuje da često neki „veliki ratnici na rečima” u miru, pobegnu „u mišju rupu”, kada dođe opasno vreme da se sa „reči pređe na dela”.

„Politika” redovno daje veliki doprinos i širenju pravne kulture u Srbiji. Pravna kultura podrazumeva između ostalog da se na pravno valjan način i bez kršenja pretpostavke nevinosti komentarišu aktuelni krivični postupci. U državi koja se odlikuje vladavinom prava ne smeju postojati „suđenja” u medijima, što se često svodi i na medijske zloupotrebe i „medijsko presuđenje”, kada se u medijima prejudicira ishod konkretnog krivičnog postupka, ili se pokušava stvoriti „očekivanje” u javnosti u pogledu takvog ishoda. Veoma je važno u pravnoj državi i da se nikada ne izveštava u stilu „šta je babi milo, to joj se i snilo”, u pogledu „medijskog nametanja” pravnih puteva i načina rešavanja pitanja i problema koji se smatraju pravno spornim, već da se to prepusti nadležnim sudovima.

Velika istorija i svetla tradicija su razlog za ponos, ali i velika obaveza da se ostane dosledan toj istoriji i toj tradiciji. Neka je „Politici” srećan 120. rođendan.