Mogu li Huti da gurnu Evropu u novu recesiju

Porast globalnih cena dizela koje su dostigle tromesečni maksimum zbog poremećaja u transportu kroz Crveno more i Suecki kanal stavlja na ozbiljan ispit otpornost privrede Evropske unije koja je prošlu godinu završila na samoj granici recesije.

Povećane cene nafte odražavaju zabrinutost trgovaca da će turbulencije u Crvenom moru povećati troškove goriva za potrošače i poremetiti vitalne isporuke iz Azije u EU, jednog od najvećih svetskih uvoznika rafinisanih naftnih derivata, upozorava „Fajnenšel tajms”.  

Fjučersi na benzin, globalno merilo za cene dizela, porasli su za 15 odsto za nešto više od mesec dana i sada iznose 845 dolara po metričkoj toni. 

Od uvođenja sankcija Rusiji na sirovu naftu i derivate 2022. godine, Evropska unija se u velikoj meri oslanjala na uvoz iz Azije i SAD. Međutim, sada tankeri izbegavaju rutu kroz Crvenog mora i isporuka dizela u EU iz Azije je poskupela, jer su cene vozarina i osiguranja skočile a brodovi moraju duže da plove oko Rta dobre nade u Africi.   

Evropska ekonomija za dlaku je izbegla da 2023. godinu završi u recesiji, pokazali su zvanični podaci objavljeni u utorak.

BDP u 20 zemalja koje koriste evro stagnirao je četvrtom kvartalu u poređenju sa prethodna tri meseca, navodi se u proceni Evrostata.

Privreda EU koja uključuje 27 država članica, takođe je izbegla recesiju, koja se obično definiše kao dva uzastopna kvartala ekonomskog pada.

Najveća evropska ekonomija posustaje: nemačka proizvodnja se smanjila prošle godine, a u četvrtom kvartalu nemački BDP je pao za 0,3 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, potvrdio je u utorak državni zavod za statistiku.

U međuvremenu, rafinerije u SAD dodatno će smanjiti zalihe preko Atlantika i dodatno povećati fjučerse i maloprodajne cene, upozoravaju stručnjaci. 

„Ovo će ostaviti Evropu da se više oslanja na burad istočno od Sueca, i zato će poremećaji u transportu u Crvenom moru imati ogroman efekat“, smatra Natalija Losada, analitičarka naftnih derivata u „Enerdži aseptsu“.

Zemlje EU uglavnom se pokreću na dizel, koji se koristi u transportu tereta i avijaciji, ali i za grejanje domova. Oštar rast cena povećao bi pritisak na ekonomije zemalja članica EU  koje su već bile u teškom stanju, koje su se ranije oslanjale na uvoz ruskog dizela dok nije bio zabranjen. 

„Perspektiva skupljeg dizela  pogoršava ekonomske izazove i  doprinoseći rastućoj krizi troškova života“, kaže Džems Noel Besvik, analitičar u „Sparta komoditetu“.

Pre izbijanja rata u Gazi, Evropska unija je sa Bliskog istoka nabavljala oko 60 odsto dizela, a sada je taj procenat pao na trećinu.

Kriza na Crvenom moru poklopila se sa padom zaliha dizela u skladištu Amsterdam-Roterdam-Antverpen (ARA), što je Evropu učinilo još izloženijom poremećajima u snabdevanju, navodi se u analizi.