Hodočašće bogatih i moćnih

Svetski lideri, šefovi najvećih svetskih kompanija i poznate ličnosti okupljaju se svakog januara već preko 50 godina u malom švajcarskom planinskom gradu Davosu na Svetskom ekonomskom forumu (SEF).

Ove godine 54. sastanak održan je od 15. do 19. januara, pod sloganom „Obnova poverenja”, gde se okupio rekordan broj biznismena, predstavnika najvećih svetskih kompanija, lidera država i poznate ličnosti, a učestvovali su i predstavnici Srbije. Četiri ključne teme skupa bile su „Postizanje bezbednosti i saradnje u podeljenom svetu”, „Kreiranje rasta i poslova za novu eru”, „Veštačka inteligencija kao pokretačka sila ekonomije i društva” i „Dugoročna strategija za klimu, prirodu i energetiku”. SEF u Davosu, iako je trebalo da bude, pre svega, ekonomski samit ispao je prvenstveno politički, a dominirale su teme: odnos Kine i Amerike, arapski i islamski svet, američki i evropski izbori. Očekivano, velika pažnja bila je data ratnim temama – krizi na Bliskom istoku i ratu u Ukrajini.

O ekonomskim temama, kao što su slab ekonomski rast, kriza zbog inflacije, visoke kamatne stope, bilo je malo reči. Izazovna globalna ekonomska slika, sa promenljivom politikom kamatnih stopa i rastućim dugom, trebalo je da privuče veću pažnju centralnih bankara, finansijera i poslovnih lidera. Ipak, očekuje se privredni rast od 2,9 odsto ove godine, što pokazuje da globalna ekonomija skromno raste. Svetsku privredu u 2024. očekuje prigušen rast i neizvesnost koja proističe iz geopolitičkih sukoba, strogih uslova finansiranja i remetilačkih uticaja veštačke inteligencije, pokazalo je istraživanje ekonomskih stručnjaka, koje se sprovodi svake godine uoči SEF-a u Davosu.

Šta je Davos i kakav mu je danas stvarni značaj?

Davos, nekada planinsko selo u Švajcarskoj najpre je postalo poznato kao mesto radnje čuvenog romana „Čarobni breg” nobelovca Tomasa Mana, objavljenog posle Prvog svetskog rata. SEF u Davosu je 1971. osnovao Klaus Švab, švajcarsko-nemački ekonomista i profesor, u pokušaju da „podstakne globalnu saradnju o političkim, društvenim i ekonomskim pitanjima”. Zapravo autor same ideje o formiranju SEF-a bio je Henri Kisindžer u vreme kada je bio profesor na Harvard univerzitetu, pri kojem je forum i trebalo da radi. Ali da bi se izbeglo da je to američka institucija, odlučeno da SEF bude u „neutralnoj” Švajcarskoj u Davosu, a kao osnivač predstavljen je Klaus Švab, bivši Kisindžerov student.

Formalni cilj ove međunarodne organizacije u blizini Ženeve, bio je da okupi javni i privatni sektor kako bi se pronašla rešenja za globalne probleme, što je jedan od temeljnih ambicioznih principa SEF-a – Posvećeni u poboljšanju stanja u svetu. Prvi sastanak SEF-a pre više od pet decenija održan je u Davosu i od tada je centar godišnjeg okupljanja, a ime odmarališta je postalo uobičajena skraćenica za događaj, koji je postao središte globalne politike i ekonomije.

I pored brojnih kontroverzi koje prate njegov rad, SEF u Davosu je „hodočašće bogatih i moćnih”, jer ko na njemu nije učestvovao ne može se smatrati važnim igračem na globalizovanoj planeti. Davos je od samog početka bogato finansiran i agresivno promovisan od strane zapadnih medija, krupnog kapitala i tzv. vladara iz senke, pa je u medijskoj propagandi odavno sa njima predstavljen kao neka vrsta „svetske vlade”. Ali neopravdano mu je dat preveliki značaj na globalne tokove, koji prevazilazi njegov kapacitet.

SEF se predstavlja kao neprofitna grupa sa ambicioznom misijom da „unapredi svet”, koja organizuje godišnja okupljanja gde se održavaju govori i sesije o svemu, od pogleda na globalnu ekonomiju do upravljanja stresom. Mnogi u Davos ne dolaze zapravo zbog sesija, već zbog umrežavanja. Biti u relativno malom prostoru pet dana omogućava šefovima korporacija, političarima i novinarima da održe neverovatan broj sastanaka u kratkom vremenu, bez potrebe za putovanjem.

Da li se SEF-om u Davosu nešto postiže, veliko je pitanje. Čini se da se u poslednje vreme, uprkos tome što se tamo govori o konstantnom unapređivanju kvaliteta života, zaustavljanju klimatskih promena, održavanju mira, dešava sve suprotno. Od pogoršavanja svetske klime, neregulisanja ekoloških principa, gladi u svetu, epidemija, pa do ratova, a sa njima i razgovori o recesiji, ekonomskoj krizi itd.

Čini se, dakle, da se na čuvenom i najvećem ekonomskom forumu u svetu, reklo bi se, ne događa ništa. Osim, verovatno, dobrog druženja i uspešnih poslovnih dilova. U roku od nedelju dana, Davos poseti gotovo čitava globalna elita koja tu ima prilike da na jednom mestu sklopi i dogovori brojne poslove. Ali gde je tu benefit za svet, i koju korist ostatak sveta ima od razgovora i odluka u Davosu koje dogovaraju političke i ekonomske elite? Moglo bi se reći da se taj benefit izgubio, i da se Davos sveo na debatni klub, bez novih produktivnih ideja, pa je postao velika i veoma skupa pričaonica kojoj više malo ko veruje.

Nikada ništa posebno nije se ni moglo očekivati od Davosa, niti se tamo nešto ozbiljno moglo napraviti. Uglavnom, sve se svodilo na neka saopštenja, kao i stavove nekih ljudi, a ne na neke ključne odluke koje bi doneli najmoćniji lideri sveta. Davosov model neoliberalnog modela društva, koji se širio planetom i uništio mnoge ekonomije je potrošen, postao je izvorište destrukcije i pretvorio se u instrument globalne pljačke koji je oslabio i sam kolektivni Zapad. Zvanična vizija Davosa o funkcionalnoj globalnoj ekonomiji doživela je neuspeh i može se oceniti, mada se to još otvoreno ne priznaje, da Davos gubi bilo kakav širi svetski značaj.

Umesto da se posveti ključnom problemu nejednakosti i siromaštva u svetu, Davos se pretvorio u nemog posmatrača onoga što se već dugo dešava na svetskoj sceni, gde bogatiji postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Pet najbogatijih ljudi sveta je od 2020. udvostručilo svoje bogatstvo na 869 milijardi dolara, dok je u istom periodu 60 odsto najsiromašnijih, to jest skoro pet milijardi ljudi, dodatno osiromašilo, objavio je Oksfam (Oksfordska organizacija za borbu protiv siromaštva). Ako se sadašnji trendovi nastave, svet će dobiti svog „prvog bilionera u roku od jedne decenije, dok će biti potrebno 230 godina da se okonča siromaštvo u svetu”!

Ni ovaj SEF u Davosu nije uspeo da pronađe „formulu” za „obnovu poverenja” kao krovne teme ovogodišnjeg skupa, što u suštini znači prihvatanje velikog resetovanja sveta i urušavanje osnovnih ljudskih prava, a to pokazuje da nepoverenje samo raste i da svet ulazi u mračno doba neizvesnosti. Iz dosadašnjeg iskustva, Davos treba razumeti kao svetsku reviju na kojoj najmoćniji ljudi mogu da se sretnu, razgovaraju, možda i preduprede neke krize, ali da tamo ništa ozbiljno ne može da se desi ili reši.

Današnji svet je sve manje unipolaran, kao što je bio do juče, on se svakim danom postepeno menja, a Zapad nema više tu neprikosnovenu ulogu koju je imao. Amerika je još uvek vodeća sveska sila, dok je Evropa njihov talac koja nema samostalnu politiku. Kina se ubrzano razvija i raste i u skoroj budućnosti postaće vodeća globalna velesila. Trebaće neko vreme i da se u tom smislu svetski poredak prekomponuje, a SAD učiniće sve, kao što i danas čine, da Kina ne poraste u vodeću svetsku ekonomsku silu.

Svet je najbolje funkcionisao u vreme hladnog rata, kada su bile dve supersile i svako se plašio one druge. Postojala je ravnoteža snaga, čega sada nema, i zato je to potencijalno vrlo opasno stanje. Može se zaključiti da se danas postepeno rađa jedan novi multipolarni svetski poredak, umesto dosadašnjeg unipolarnog sa Amerikom na čelu, dok Zapad ne vidi izlaz iz dosadašnjeg destruktivnog modela neoliberalnog razvoja društva, čiji je jedan od glavnih promotera bio SEF u Davosu.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista