Stres prati privremeno zapošljavanje u inostranstvu

Istraživanje koje je sprovedeno u okviru projekta „Upućivanje radnika tokom pandemije kovida 19 - trenutni izazovi i buduća perspektiva“ pokazuje da su na početku pandemije svi migranti, upućeni radnici na rad u inostranstvo ili zaposleni preko agencija za privremeno zapošljavanje bili izloženi stresovima.

Većina stresova kojima su radnici iz Srbije bili izloženi, pored straha za očuvanje zdravlja, odnosi se na posao. Stresovi kroz koje su prošli zavisili su i od pravnog statusa radnika u inostranstvu. Najvećoj nesigurnostio bili su izloženi privremeno zaposleni koji su često ponavljali boravak u inostranstvu, uključujući i radne migrante bez dokumenata, kao i dnevne prelaze granice. Većina njih odmah je dobila otkaz, pre isteka ugovora o radu. Štaviše, mnogi su ostali bez socijalne i zdravstvene zaštite, što se pokazalo kao posebno stresno. U nešto boljem položaju bili su oni koji su imali ugovore o radu na duži rok. Neki radnici koji su ostali na čekanju posla bili su izloženi prevarama – izdavanje lažnih dozvola ili PCR testova kako bi mogli da nastave da rade ili pređu u neku drugu zemlju EU. Oni su snosili i najveće posledice – deportacija ili zabrana ulaska u zemlju na duži rok.

Rezultati onlajn ankete, sprovedene od jula do kraja oktobra 2023. pokazuju da je 61,1 odsto ispitanika tokom pandemije kovida 19 radilo u zemlji porekla, a problemi su najčešće bili transport i izostanak zdravstvenog osiguranja. Čak 44,4 odsto njih je odgovorilo da su imali bolje uslove rada u zemlji destinacije, a 39, 8 odsto iste uslove kao u zemlji porekla. S druge strane, 61,1 odsto ispitanika smatra da im upućivanje na rad u inostranstvo nije doprinelo napredovanju u karijeri i većina se vratila na isto radno mesto u matičnu organizaciju. Samo jedan ispitanik ostaje u zemlji destinacije, ostali se vraćaju u zemlju porekla. Upitnik je bio namenjen upućenim radnicima što je predstavljalo poseban izazov za istraživače, imajući u vidu njihovu dislociranost kao i činjenicu da jedan broj upućenih radnika ima određenu sumnju da će se mejl adrese sakupljati, pa da će njihovo oglašavanje dovesti u pitanje njihov položaj u kompaniji gde rade ili sam boravak u zemlji destinacije.