Pravosnažno oslobođeni za ubistvo Slavka Ćuruvije

Apelacioni sud u Beogradu je, posle gotovo godinu dana od održavanja pretresa koji je otvorio, ukinuo prvostepenu presudu, kojom su četvorica okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa” i nedeljnika „Evropljanin”, bili osuđeni na višedecenijske kazne zatvora i pravosnažno ih oslobodio odgovornosti za ovo krivično delo. Prvostepenom presudom, podsetimo, na 30 godina zatvora bili su osuđeni Radomir Marković, bivši šef Resora državne bezbednosti, i Milan Radonjić, načelnik Beogradskog centra RDB, dok su kazne zatvora od po 20 godina bile izrečene radnicima službe Miroslavu Kuraku i Ratku Romiću.

U obrazloženju drugostepene presude koja je objavljena na sajtu Apelacionog suda navodi se da je žalbama na prvostepenu presudu jasno ukazano da je prvostepeni sud i u ponovljenom postupku učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih nije bilo moguće ispitati pravilnost i zakonitost pobijane presude.

– Prvostepeni sud je presudom prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe, a pritom je i selektivnom ocenom dokaza u potpunosti zanemario određene činjenice koje proizlaze iz izvedenih dokaza, a koje međusobno posmatrane pružaju osnov za drugačije presuđenje – navodi se u odluci Apelacionog suda.

U odluci se dalje navodi da je sud odlučio da na pretresu pred drugostepenim sudom ponovo ispita svedoka Branku Prpu, Milorada Ulemeka, Miloša Simovića i Aleksandra Simovića i da izvede dokaze koje je prvostepeni sud odbio da izvede. Svedoci Ulemek, Miloš i Aleksandar Simović, konstatuje se u odluci, nisu želeli da odgovaraju na postavljena pitanja suda i uskratili su svedočenje. Sud je, navodi se dalje, pročitao njihove iskaze koje su dali pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, kao i iskaze Dejana Milenkovića i Miladina Suvajdžića, koji su se izjašnjavali samo o informacijama koje su od nekog čuli. Iskazi svedoka, navodi se u drugostepenoj odluci, sadrže i potpuno različita izjašnjenja, a s obzirom na to da su izjavili da o ovom događaju nemaju neposrednih saznanja, sud je utvrdio da su iskazi ovih svedoka iz istrage ne samo nepouzdani već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti.

– Po nalaženju Apelacionog suda, i pored svih izvedenih dokaza, tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde, kao što se navodi u dispozitivu optužnice, učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za ubistvo Ćuruvije. Takođe, nije izveden nijedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane N. N. lica iz najviših struktura vlasti. Takođe, ni navodi da je Marković upoznao Radonjića sa planom o ubistvu Ćuruvije nisu potkrepljeni nijednim izvedenim dokazom, te stoga logičko zaključivanje prvostepenog suda samo na osnovu odnosa subordinacije između okrivljenih Markovića i Radonjića nije moglo da bude prihvaćeno – piše u pravosnažnoj presudi Apelacionog suda.

Drugostepeni sud navodi i da tokom postupka nije izveden nijedan dokaz koji bi potvrdio navode optužbe da je Radonjić postigao dogovor o neposrednom izvršenju ubistva sa Kurakom i Romićem. Mere praćenja i tajnog prisluškivanja Ćuruvije CRDB je sprovodio, utvrdio je Apelacioni sud, i pre dolaska okrivljenog Radonjića na njegovo čelo.

– Takođe, Apelacioni sud je na osnovu dokaza, i to prvenstveno na osnovu ispitivanja svedoka pripadnika Devetog odeljenja koji su učestvovali u praćenju sada pokojnog Ćuruvije, utvrdio da se beli „golf tri” koji se navodi u optužnici nije nalazio na licu mesta, a dokaze o tome ko je preuzeo vozilo i u kom vremenskom periodu ga je koristio detaljno je obrazložio u svojoj odluci. Branka Prpa se dosledno tokom postupka izjašnjavala o činjenici da lice koje je ubilo Ćuruviju nije ni Kurak ni Romić, što je ponovila i na pretresu pred drugostepenim sudom – navedeno je u odluci.

Apelacioni sud je na pretresu odbio predlog odbrane da se izveštaj o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12. februara 2012. godine, potpisan od strane D. J., V. Đ. i Dragana Kecmana, sa pratećom dokumentacijom, izdvoji iz spisa kao nezakonit. Nakon što je ovaj dokaz detaljno razmotren kako sam za sebe, tako i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, drugostepeni sud je našao da se on ne može prihvatiti kao pouzdan i verodostojan i da se na njemu ne može zasnovati činjenično stanje.

– Pojedini okrivljeni i svedoci su osporavali komunikaciju na način kako je to navedeno u sačinjenom izveštaju. Pritom, Apelacioni sud je utvrdio da u izveštaju, između ostalog, nije sadržana komunikacija za telefonski broj svedoka Stevana Nikčevića za dan 11. april 1999. godine (tog dana je ubijen Ćuruvija prim. aut.), a izjasnio se da je toga dana uobičajeno razgovarao. Ovo je posebno značajno s obzirom na to da iz izveštaja od 21. februara 2008. godine, koji su potpisali D. P. i Dragan Kecman, proizlazi da je vršena selekcija podataka sa DLT traka, dakle pre nego što je i doneta naredba istražnog sudije od 16. decembra 2011. godine. Po čijem nalogu, na osnovu kojih kategorija i po kojim parametrima – sud nije mogao da utvrdi ni ispitivanjem na glavnom pretresu u svojstvu svedoka Dragana Kecmana, budući da je on izjavio da u tome, osim potpisivanja izveštaja, nije učestvovao jer nema potrebna znanja – navodi se u odluci apelacije.

Dakle, zaključuje drugostepeni sud, iščitavanje DLT traka i selekcija podataka koji su se nalazili na njima izvršeno je bez zahteva tužioca i naredbe tada istražnog sudije.

– Apelacioni sud, u odsustvu neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su okrivljeni Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela, nalazi da nisu na nesumnjiv način dokazani navodi optužbe, te je usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe tužilaštva preinačio prvostepenu presudu tako što je oslobodio od optužbe Markovića da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a Radonjića, Kuraka i Romića da su kao saizvršioci izvršili krivično delo teško ubistvo, dok su oštećeni upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Činjenica da je pokojni Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, sud se nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela – zaključuje sud.

Miroslava Derikonjić