Žena ikona crkve i blago sveta

U ovoj rubrici, u nedeljnim intervjuima na ovoj strani, polazna osnova je čovek, njegov život uz niz ličnih viđenja i opredeljenja. Ali, ovoga puta sve je suprotno: jedna nesvakidašnja knjiga, istog naslova koji nosi i ovaj tekst, dovela me je do dvojice njenih autora, do pisca Ljubomira Rankovića (56), protođakona iz Šapca, i urednika jeromonaha Petra iz manastira Hilandara.

Tema ovog dela je žena u nizu događanja: kao rodilja, učiteljica, vaspitačica, supruga... Žena majka u životu velikih srpskih svetaca i naučnika... Ali, i žena u moralnoj dilemi abortusa, žena u prvom bračnom trouglu, pa čista i „nečista”...

Na Beogradskom sajmu knjiga (od 20. do 27. oktobra) ovo delo bi, po opštem očekivanju, i po sadržaju i po opremi, koja je na svetskom nivou, trebalo da bude hit.

O ovoj knjizi pričamo sa Ljubomirom Rankovićem, piscem ovog dela, urednikom časopisa i izdavačke ustanove „Glas Crkve”, koji je ove godine magistrirao na temu „Žena u crkvi”, sa osvrtom na pitanja feminizma.

 Kako ste došli do ove teme?

Odavno sam uočio činjenicu da su žene glavni „potrošači” verskih medijskih sadržaja: pretplatnice časopisa, čitateljke verskih knjiga, redovne slušateljke crkvenog radija, koji je sad, nažalost, ugašen (!). Ova činjenica skrenula mi je pažnju na žensku populaciju i na njen položaj u našoj crkvi, ali i u svim drugim delatnostima. I moram priznati da sam ovim radom otkrio jedno veliko duhovno blago koje poseduju žene.

 Ipak, žene su još u „zapećku”?

Velikani crkve zaobilaze ovu temu i bave se, uglavnom, dogmatskim pravilima, koja vernici moraju da prihvate bez ikakve primedbe. A ovo znači da hrišćanstvo nije dovoljno shvatilo i razumelo ženu zbog čega, kroz istoriju, najveću štetu trpi i crkva i društvo uopšte. Jer, ni crkva ni društvo nemaju dovoljno snage i sposobnosti da ovaj surovi muški svet, prepun sukoba i napetosti, preobraze ljubavlju, trpljenjem i smirenjem, vrlinama koje su glavne osobine bića žene.

 Šta je suština bića žene?

Materinstvo, pre svega. Ipak, nisu sve žene u situaciji da budu majke u telesnom smislu, ali zato mogu da budu duhovne majke koje će odgajati, poučiti i usmeriti decu u svom okruženju da kroz život idu bez žurbe i nervoze, vođene svojom željom i snagom svog uma. Jer, svaka žena, u dubini svoje duše, nosi blago sveta. U pesmi „Srpske majke” pesnik Jovan Jovanović Zmaj kaže: „A vaspitač? – to je majka što joj svako dete sledi. Više od sto učitelja jedna dobra majka vredi”.

 Šta se zna o majkama velikih srpskih prosvetitelja...

Prvog srpskog arhiepiskopa, Svetog Savu, rodila je Ana. Ova pobožna i prosvećena žena izgradila je, u detinjstvu, čvrste temelje Rastkove ličnosti, a on je postao simbol i znamenje celog srpskog naroda... Sveti vladika Nikolaj Velimirović je često govorio da je sve vredno i veliko u svom životu – veru, čestitost i rodoljublje – stekao i nasledio od majke Katarine.

 ... a srpskih naučnika?

Slavni Mihailo Pupin, rodom iz banatskog sela Idvora, u svom čuvenom delu „Od pašnjaka do naučenjaka”, za koje je dobio Pulicerovu nagradu, sa izlivima dirljive nežnosti piše o svojoj majci Olimpijadi koja je veličala vrednost knjiga i veštinu pisanja. A istakao je: „Materinska ljubav i ljubav prema majci su najlepše poruke božanstva ljudima na zemlji”... I Nikola Tesla gajio je osećanja duboke zahvalnosti prema majci Georgini (Đuki), popadiji iz Smiljana kod Gospića. Po Nikolinoj priči, on je svoj pronalazački dar nasledio od majke koja je sama napravila razboj i još mnogo toga. A da je za majku bio vezan nekom neobjašnjivom prirodnom vezom pokazao je činjenicom da je jednog dana ostavio nedovršene sve poslove u Americi i stigao u Smiljan samo dan pre mačine smrti!

Koliki je uticaj žene na muža?

Nesumnjivo veliki. Taj uticaj je snažan čak i u društvima gde je žena obespravljena. Za merilo kulturnog i civilizacijskog nivoa društva istoričari i sociolozi uzimaju status i položaj žene u njemu. Pesnik Jovan Dučić je rekao: „Žena je najviši podstrek ljudskog stvaralaštva; ona stoji u zenitu muškarčeve misli i akcije i njoj se duguju sve lepote i veličine ljudskog genija”... A jedna stara izreka glasi: „Priroda ženom piše po muškom srcu”. 

Šta je čistota i „nečistota” žene?

Po propisima Mojsijevog, starog jevrejskog zakona, žena se odvajala od ostalih u vreme menstrualnog perioda, jer svaki dodir sa njom, po tom stavu, značio je kultnu i obrednu nečistotu, pa je ženama zabranjivan ulazak u hram. Isto tako nečistota je trajala četrdeset dana po rođenju muškog i osamdeset dana po rođenju ženskog deteta. U religiji drugih paganskih naroda stav prema ženi u tom periodu bio je sličan. A hrišćanski Novi zavet doneo je novo učenje koje se temelji, pre svega, na duhovnoj čistoti. Sve ostalo je nasleđe paganstva i judejstva, a i to se prihvata...

 A šta je sa moralnim dilemama abortusa?

Od prapočetka ljudski duh je zaokupljen dilemama vezanim za problem abortusa. Prvi pisani pomen abortusa sačuvan je u kineskom tekstu u vreme dinastije Shen Nunga (2737–2696. pre Hrista). Skoro u svim religijama abortus je smatran velikim grehom i bio je izjednačen sa ubistvom, jer ljudski život počinje u trenutku začeća. U nekim istočnim zemljama u lična dokumenta ne upisuje se vreme rođenja već vreme začeća!

 Na čiju dušu pada greh čedomorstva?

Muškarci pilatovski peru ruke i skoro svu težinu ovog greha svaljuju na ženu. Ali, začeće je zajednički akt muškarca i žene iz koga proishodi potpuno izjednačena odgovornost. Čak brojne ankete i analize pokazuju da za neželjena začeća muškarci snose – devedeset odsto odgovornosti! Jer, žena je u tom događaju dvostruka žrtva: fizička i duhovna. I mnogo su veće rane na njenoj duši nego na njenom telu.

 A kad je zabeležen prvi bračni „trougao”?

Od početka života. Prva ženska imena koja se pominju u Bibliji, posle pramajke Eve, su žene Lamehove – Ada i Sela. Ove dve žene imaju značaj za određeni moralni i običajni kodeks prve ljudske zajednice. Obe su Lamehove žene i on ih ravnopravno tretira i ravnopravno im se obraća. Bio je to prvi bračni „trougao” koji predstavlja početak bigamije. Inače, Lameh je interesantan muški psihološki tip, pun volje i autoriteta, baš onaj koji imponuje ženskoj prirodi.

 Šta očekujete od žena u ovom, trećem milenijumu?

Ovom knjigom želeo sam da skrenem pažnju sveta na ženu i da je uzvisim, jer njen doprinos našim životima može da bude ogroman u svetu koji je pun napetosti, nemira, nesigurnosti i otuđenosti na svim poljima. A žena je, u duhovnom smislu, jači pol. Ukoliko žena u ovom milenijumu ne bude više zastupljena, čovek će imati zaista velikih problema. Jer, žena je, po svojoj prirodi, slična Bogu, a Bogorodica je uvek, jer rađa „Hrista” u dušama ljudi. Majka je prva koja zasadi seme života i ljubavi u srce i dušu svoje dece. 

 Kako tumačite odluke Evropske unije o ženi?

Unija je odlučila da u evropskim političkim forumima mora da bude trideset odsto žena. To je nova uvreda za ženu. Zašto nije pedeset prema pedeset – rekao je mr Ljubomir Ranković, protođakon, pisac knjige „Žena ikona crkve i blago sveta”, ustupajući ulogu mog sagovornika jeromonahu Petru (Čarkiću), uredniku ove knjige, koji je došao u Beograd, na sajam knjiga, iz Svete Gore, iz manastira Hilandara.

Gospodine Petre, da li su monasi razočarani ljudi?

Profani radoznali ljudski duh koji bi želeo sve da proba, sve da vidi, ne može, ipak, da prodre u sve duboke tajne manastirskog života. Laičko je shvatanje da su monasi razočarani. Naprotiv, oni su tu zato što su očarani verom. Jer, razočaran čovek je mrtav čovek.

 Da li bi žene u Svetoj Gori donosile nemir monasima?

Nema žena na na tom prostoru u manastirima. To nije zakon, već pravilo. U hrišćanstvu i pravoslavlju nema nikakvih zabrana, sve je dozvoljeno, ali nije sve na korist. Narodnim jezikom rečeno u manastirima zbog svih naših poslova nema prostora za rađanje dece. Sveta Gora je mesto molitve...

Koji sport je Vaš u Hilandaru?

Naš jedini sport u pravom smislu te reči su metanije, ili jasnije rečeno sklekovi, ali na monaški način. To je duboko pobožno klanjanje licem do zemlje... Ali, naš sport je i naš fizički rad u vinogradu, pekari, voćnjaku... Naša fiskultura je obnova manastira, priprema drva za zimu, pa hod od manastira do mora...

Ko Vam je pomagao pri uređenju ove knjige o ženi?

Samo veliki majstori slikarstva. Uz božanski tekst mr Ljubomira Rankovića, nalaze se najlepše ilustracije Leonarda da Vinčija, Vilijama Bugeroa, Pola Rubensa, Matijasa Grinevalda, Paola Veronezea, Andreja Rubljova, Ilje Rjepina, Pitera Brojgela, Mikelanđela Buonarotija, Vilijama Voterhausa, Alberta Direra...