Жена икона цркве и благо света

У овој рубрици, у недељним интервјуима на овој страни, полазна основа је човек, његов живот уз низ личних виђења и опредељења. Али, овога пута све је супротно: једна несвакидашња књига, истог наслова који носи и овај текст, довела ме је до двојице њених аутора, до писца Љубомира Ранковића (56), протођакона из Шапца, и уредника јеромонаха Петра из манастира Хиландара.

Тема овог дела је жена у низу догађања: као родиља, учитељица, васпитачица, супруга... Жена мајка у животу великих српских светаца и научника... Али, и жена у моралној дилеми абортуса, жена у првом брачном троуглу, па чиста и „нечиста”...

На Београдском сајму књига (од 20. до 27. октобра) ово дело би, по општем очекивању, и по садржају и по опреми, која је на светском нивоу, требало да буде хит.

О овој књизи причамо са Љубомиром Ранковићем, писцем овог дела, уредником часописа и издавачке установе „Глас Цркве”, који је ове године магистрирао на тему „Жена у цркви”, са освртом на питања феминизма.

 Како сте дошли до ове теме?

Одавно сам уочио чињеницу да су жене главни „потрошачи” верских медијских садржаја: претплатнице часописа, читатељке верских књига, редовне слушатељке црквеног радија, који је сад, нажалост, угашен (!). Ова чињеница скренула ми је пажњу на женску популацију и на њен положај у нашој цркви, али и у свим другим делатностима. И морам признати да сам овим радом открио једно велико духовно благо које поседују жене.

 Ипак, жене су још у „запећку”?

Великани цркве заобилазе ову тему и баве се, углавном, догматским правилима, која верници морају да прихвате без икакве примедбе. А ово значи да хришћанство није довољно схватило и разумело жену због чега, кроз историју, највећу штету трпи и црква и друштво уопште. Јер, ни црква ни друштво немају довољно снаге и способности да овај сурови мушки свет, препун сукоба и напетости, преобразе љубављу, трпљењем и смирењем, врлинама које су главне особине бића жене.

 Шта је суштина бића жене?

Материнство, пре свега. Ипак, нису све жене у ситуацији да буду мајке у телесном смислу, али зато могу да буду духовне мајке које ће одгајати, поучити и усмерити децу у свом окружењу да кроз живот иду без журбе и нервозе, вођене својом жељом и снагом свог ума. Јер, свака жена, у дубини своје душе, носи благо света. У песми „Српске мајке” песник Јован Јовановић Змај каже: „А васпитач? – то је мајка што јој свако дете следи. Више од сто учитеља једна добра мајка вреди”.

 Шта се зна о мајкама великих српских просветитеља...

Првог српског архиепископа, Светог Саву, родила је Ана. Ова побожна и просвећена жена изградила је, у детињству, чврсте темеље Расткове личности, а он је постао симбол и знамење целог српског народа... Свети владика Николај Велимировић је често говорио да је све вредно и велико у свом животу – веру, честитост и родољубље – стекао и наследио од мајке Катарине.

 ... а српских научника?

Славни Михаило Пупин, родом из банатског села Идвора, у свом чувеном делу „Од пашњака до научењака”, за које је добио Пулицерову награду, са изливима дирљиве нежности пише о својој мајци Олимпијади која је величала вредност књига и вештину писања. А истакао је: „Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи”... И Никола Тесла гајио је осећања дубоке захвалности према мајци Георгини (Ђуки), попадији из Смиљана код Госпића. По Николиној причи, он је свој проналазачки дар наследио од мајке која је сама направила разбој и још много тога. А да је за мајку био везан неком необјашњивом природном везом показао је чињеницом да је једног дана оставио недовршене све послове у Америци и стигао у Смиљан само дан пре мачине смрти!

Колики је утицај жене на мужа?

Несумњиво велики. Тај утицај је снажан чак и у друштвима где је жена обесправљена. За мерило културног и цивилизацијског нивоа друштва историчари и социолози узимају статус и положај жене у њему. Песник Јован Дучић је рекао: „Жена је највиши подстрек људског стваралаштва; она стоји у зениту мушкарчеве мисли и акције и њој се дугују све лепоте и величине људског генија”... А једна стара изрека гласи: „Природа женом пише по мушком срцу”. 

Шта је чистота и „нечистота” жене?

По прописима Мојсијевог, старог јеврејског закона, жена се одвајала од осталих у време менструалног периода, јер сваки додир са њом, по том ставу, значио је култну и обредну нечистоту, па је женама забрањиван улазак у храм. Исто тако нечистота је трајала четрдесет дана по рођењу мушког и осамдесет дана по рођењу женског детета. У религији других паганских народа став према жени у том периоду био је сличан. А хришћански Нови завет донео је ново учење које се темељи, пре свега, на духовној чистоти. Све остало је наслеђе паганства и јудејства, а и то се прихвата...

 А шта је са моралним дилемама абортуса?

Од прапочетка људски дух је заокупљен дилемама везаним за проблем абортуса. Први писани помен абортуса сачуван је у кинеском тексту у време династије Схен Нунга (2737–2696. пре Христа). Скоро у свим религијама абортус је сматран великим грехом и био је изједначен са убиством, јер људски живот почиње у тренутку зачећа. У неким источним земљама у лична документа не уписује се време рођења већ време зачећа!

 На чију душу пада грех чедоморства?

Мушкарци пилатовски перу руке и скоро сву тежину овог греха сваљују на жену. Али, зачеће је заједнички акт мушкарца и жене из кога происходи потпуно изједначена одговорност. Чак бројне анкете и анализе показују да за нежељена зачећа мушкарци сносе – деведесет одсто одговорности! Јер, жена је у том догађају двострука жртва: физичка и духовна. И много су веће ране на њеној души него на њеном телу.

 А кад је забележен први брачни „троугао”?

Од почетка живота. Прва женска имена која се помињу у Библији, после прамајке Еве, су жене Ламехове – Ада и Села. Ове две жене имају значај за одређени морални и обичајни кодекс прве људске заједнице. Обе су Ламехове жене и он их равноправно третира и равноправно им се обраћа. Био је то први брачни „троугао” који представља почетак бигамије. Иначе, Ламех је интересантан мушки психолошки тип, пун воље и ауторитета, баш онај који импонује женској природи.

 Шта очекујете од жена у овом, трећем миленијуму?

Овом књигом желео сам да скренем пажњу света на жену и да је узвисим, јер њен допринос нашим животима може да буде огроман у свету који је пун напетости, немира, несигурности и отуђености на свим пољима. А жена је, у духовном смислу, јачи пол. Уколико жена у овом миленијуму не буде више заступљена, човек ће имати заиста великих проблема. Јер, жена је, по својој природи, слична Богу, а Богородица је увек, јер рађа „Христа” у душама људи. Мајка је прва која засади семе живота и љубави у срце и душу своје деце. 

 Како тумачите одлуке Европске уније о жени?

Унија је одлучила да у европским политичким форумима мора да буде тридесет одсто жена. То је нова увреда за жену. Зашто није педесет према педесет – рекао је мр Љубомир Ранковић, протођакон, писац књиге „Жена икона цркве и благо света”, уступајући улогу мог саговорника јеромонаху Петру (Чаркићу), уреднику ове књиге, који је дошао у Београд, на сајам књига, из Свете Горе, из манастира Хиландара.

Господине Петре, да ли су монаси разочарани људи?

Профани радознали људски дух који би желео све да проба, све да види, не може, ипак, да продре у све дубоке тајне манастирског живота. Лаичко је схватање да су монаси разочарани. Напротив, они су ту зато што су очарани вером. Јер, разочаран човек је мртав човек.

 Да ли би жене у Светој Гори доносиле немир монасима?

Нема жена на на том простору у манастирима. То није закон, већ правило. У хришћанству и православљу нема никаквих забрана, све је дозвољено, али није све на корист. Народним језиком речено у манастирима због свих наших послова нема простора за рађање деце. Света Гора је место молитве...

Који спорт је Ваш у Хиландару?

Наш једини спорт у правом смислу те речи су метаније, или јасније речено склекови, али на монашки начин. То је дубоко побожно клањање лицем до земље... Али, наш спорт је и наш физички рад у винограду, пекари, воћњаку... Наша фискултура је обнова манастира, припрема дрва за зиму, па ход од манастира до мора...

Ко Вам је помагао при уређењу ове књиге о жени?

Само велики мајстори сликарства. Уз божански текст мр Љубомира Ранковића, налазе се најлепше илустрације Леонарда да Винчија, Вилијама Бугероа, Пола Рубенса, Матијаса Гриневалда, Паола Веронезеа, Андреја Рубљова, Иље Рјепина, Питера Бројгела, Микеланђела Буонаротија, Вилијама Вотерхауса, Алберта Дирера...