Slovenački brend lomi i embargo

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Iako su privrednici iz Srbije u vreme najvećih političkih tenzija 1990. godine predviđali Sloveniji „kolaps” ako se otcepi od veće državne tvorevine (SFRJ), zemlja je tokom poslednjih 18 godina sprovela važnu transformaciju, pa je bruto društveni proizvod koji raste po stopi od četiri odsto godišnje povećan i po glavi stanovnika iznosi 18.674 evra, što znači da je dvaput viši od hrvatskog BDP-a i pet puta viši od BDP-a u Srbiji. Ukratko, slovenačka privreda je prošla tranziciju i doživela velike, tektonske promene.

Mnogi privredni giganti koji su krajem osamdesetih godina prošlog veka cvetali i obećavali svetlu budućnost – propali su, a među njima prednjače oni koji su zavisili od povezanosti jugoslovenskog tržišta, poput mariborskog TAM-a ili „Iskre”… Promenjeni su glavni tokovi trgovinske razmene; Slovenija je pre osamostaljenja dve trećine svoje proizvodnje plasirala na tržište nekadašnje Jugoslavije, dok danas 70 odsto proizvoda prodaje u države EU.

Trgovinska razmena između Srbije i Crne Gore i Slovenije dostizala je još koliko 1990. godine astronomskih pet milijardi dolara, da bi se 1995. srozala na svega 11 miliona dolara. Godinu dana kasnije popela se na 128 miliona dolara. Prema nekim procenama, privredna saradnja ni u vreme najžešćih poziva na bojkot slovenačke robe nije stala, a isto se desilo i sa potonjim „embargom”. Uprkos „embargu” na saradnju sa tada još jugoslovenskim preduzećima, stari partneri su s obe strane pronalazili načine da embargo veselo krše, pa ga je „zaobišlo” oko 1.600 slovenačkih firmi. Svejedno je od osamostaljenja dalje vrednost prodaje slovenačkih proizvoda u bivšim jugoslovenskim republikama padala, čak za pet puta – sa 6,7 milijardi američkih dolara iz 1990. godine na svega 1,2 milijarde američkih dolara u 1995. godini. Slovenačka privreda je delimično uspela da kompenzuje taj fijasko povećanjem izvoza na strana tržišta, i to sa 4,1 milijardu dolara na 7,1 milijardu dolara. Posle krize u međusobnoj razmeni država nastalih na tlu nekadašnje SFRJ, koja je dostigla dno 1995, usledio je postepen rast.

Trend rasta razmene sa Srbijom je sada ustaljen, a glavni slovenački aduti kojima su verni konzumenti u Srbiji su i dalje „Gorenje”, „Pivara Laško”, „Samson”, „Henkel”, „Fruktal”, „Krka”…

U slovenačkim privrednim brošurama namenjenim domaćim investitorima u Srbiji, Srbija je opisana kao „obećavajuće ali rizično tržište”. Kao glavna prednost, pored jeftine radne snage, naglašava se da srpski menadžeri nisu skupi, tačnije da su u Srbiji „menadžeri jeftini”. Biznismeni iz Slovenije su upozoreni od strane domaćih eksperata na „rizik neplaćanja od strane kupaca”. Rizik je smanjen zahvaljujući uslugama Slovenačke izvozne agencije koja osigurava veće izvozne poslove. Slovenija u Srbiju izvozi karton i papir, delove za motorna vozila, lak i sredstva za premaze, nameštaj, električne aparate, kozmetiku i lekove, a iz Srbije uvozi prevashodno sirovine, u prvom redu rafinirani bakar, izolir žicu, sirov aluminijum, kukuruz, voće i povrće. U poslednje vreme raste uvoz i raznih industrijskih proizvoda.

(/slika2)Opseg srpskih investicija u Sloveniji je, prema oceni slovenačkog ministarstva spoljnih poslova, za sada „zanemarljiv”, a kao razlog se navodi „snaga domaćeg tržišta koja omogućava veće profite”. Uistinu je sve pokušaje prodora srpskog kapitala na slovenačko tržište omela ovdašnja politika, a prva veća penetracija uspela je ove godine Miroslavu Miškoviću koji će u Ljubljani graditi najveći „Delta siti” na Balkanu. Uspeh, međutim, nije plod promene kursa slovenačke politike prema srpskom kapitalu, već činjenica da je Mišković bio prihvatljiv za gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića, nekadašnjeg prvog čoveka „Merkatora”.

Iako je Srbija tokom proteklih godina u trgovinskoj razmeni sa Slovenijom po pravilu beležila deficit, a Slovenija nesrazmerno visok suficit, prošle godine je Srbija prvi put zabeležila suficit u visini od nekoliko miliona dolara. Uvoz iz Srbije popeo se na 18. mesto najvećih stranih izvoznika na tržište Slovenije. Vrednost robe uvezene iz Srbije prošle godine iznosila je 351 milion evra, dok je izvoz Slovenije u Srbiju bio 668,3 miliona evra. Međutim, ako se tome doda izvoz slovenačkih investitora koji svoj kapital ulažu i oplemenjuju u Srbiji, onda je Srbija u suficitu. Takav suficit je rezultat činjenice da su mnogi slovenački ulagači otvorili svoje fabrike u Srbiji, ili tamo preselili proizvodnju. Registrovano je preko 620 slovenačkih investicija u Srbiji, vrednih preko 1,5 milijardi dolara. Samo u dve fabrike „Gorenja” u Valjevu i Staroj Pazovi radi hiljadu radnika, dok je u „Merkatorovim” centrima zaposleno preko 3.500 trgovaca. „Gorenje”, „Cimos”, „Merkur”, „Seval” i druge korporacije su tako povećale ne samo svoj i slovenački ukupan izvoz nego su pomogle da se popravi struktura srpskog izvoza, koji zahvaljujući slovenačkim firmama sada ima višu „dodatnu vrednost”.

Ovdašnji analitičari se slažu da Srbija predstavlja za Sloveniju izuzetno važno tržište. Zanimljivo je da uprkos gotovo identičnim pogledima diplomatije u Ljubljani i Tirani na rešavanje problema Kosova, Slovenija u Albaniji nema investicije. Sličan trend pokazuje i razmena između Kosova i Slovenije „teška” svega 75 miliona evra, od čega slovenački izvoz na Kosovo iznosi 71 milion evra.

--------------------------------------------------------

U Srbiju ono što EU neće

Prema anketi koja je 2001. sprovedena među stanovnicima država nekadašnje Jugoslavije moglo se videti da je 10 godina posle odvajanja Slovenije od SFRJ tek šaka slovenačkih robnih marki „duboko usidrena u svest potrošača”. U međuvremenu se pojavila nova grupa mladih potrošača koji nisu emocionalno vezani na nekadašnju zajedničku državu i ne gaje posebno poštovanje prema slovenačkim brendovima. Slovenačke direktore je posebno šokirao podatak da mladi i školovani ljudi, u kontrastu prema ostalim kategorijama stanovništva – najniže ocenjuju kvalitet i vrednost slovenačkih proizvoda i usluga. Saznanje o takvom nipodaštavanju je posebno neprijatno ako se zna da veliki broj slovenačkih proizvoda i usluga u državama Evropske unije (E-27) ne može da konkuriše tamošnjim proizvodima i uslugama. To je pojačalo zaključak da je spoljna trgovina sa državama nekadašnje Jugoslavije za Sloveniju veoma korisna, jer tržišta nekadašnje Jugoslavije otvaraju šansu za bolju iskorišćenost kapaciteta slovenačkih preduzeća, koja bi se inače našla u problemu zato što nemaju proizvode koji mogu da konkurišu za izvoz u EU.

Tržišta nekadašnje Jugoslavije predstavljaju za slovenačka preduzeća prednost i u slučaju nužde, tj. kada treba proširiti ili preseliti proizvodnju. Među prednosti se ubraja blizina rečenih tržišta, niži troškovi rada, veoma povoljni trgovinski sporazumi koje, na primer, Srbija ima sa Rusijom, kao i veliki potencijal pomenutih tržišta.