Država da lobira za privrednike

Kako politika i biznis često hodaju ruku pod ruku, srpski privrednici očigledno ne mogu bez lobiranja države i jakih domaćih institucija da načine veće pomake na području bivših jugoslovenskih republika.

Dosadašnji državni potezi su prilično mlaki i neplanski, kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja. Ovdašnje institucije i Privredna komora Srbije moraju da imaju osmišljen plan i mnogo agresivniji nastup.

– Treba da se ugledamo na Italiju i Nemačku koje strateški razmišljaju. Nemačka kancelarka nije propustila priliku da pita predsednika Borisa Tadića zašto televizijska kuća RTL nije ušla na srpsko tržište – navodi Đogović.

Zabluda je da sve treba prepustiti tržištu, smatra on. Domaće tržište je usko i ne obezbeđuje dovoljno rasta i razvoja, i baš zato država mora da se uključi da privatnici ne bi sami tražili zaobilazne puteve.

– Treba uključiti ljude iz javnog života i sporta koji su poznati izvan naše zemlje i koji su prepoznatljivi na tržištima koja želimo da osvojimo. Ne vidim razlog zašto ih ne bismo stavili u funkciju privrede, uključili u marketinške kampanje, kad to ionako radimo kod kuće –predlaže Đogović.

Bez obzira na to što je Miroslav Mišković sa govornice iz podgoričkog „Delta sitija” poručio da će srpski privrednici briselskoj administraciji, bukvalno rečeno, prijaviti komšije koji se zatvaraju pred srpskim kapitalom, Dejan Jovović, savetnik u Privrednoj komori Srbije za regionalnu saradnju, smatra da je pravi put za njih žalba komitetu Cefte jer su se sve potpisnice sporazuma (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska Makedonija, Albanija i Moldavija) o slobodnom protoku robe, usluga i kapitala obavezale na to da sve kompanije bez izuzetka imaju jednak tretman i pristup regionu.

Vladine institucije su prema Đogovićevom mišljenju te koje treba da naprave određeni pritisak i upozore Brisel na zatvorenost pojedinih tržišta u regionu.

– Neprihvatljivo je da Hrvatska i Makedonija, kandidati za članstvo u EU, ali i Slovenija, kao članica, stvaraju barijere za kapital koji dolazi iz Srbije. Tu nešto nije u redu i tim problemom Brisel mora da se pozabavi. Ako na toj adresi ne može ništa da uradi, treba se obratiti Sudu za ljudska prava u Strazburu – ističe Đogović i naglašava da bi Privredna komora Srbije i vladine institucije, kao produžena ruka države, morale mnogo jače da lobiraju.

– Privredna komora osim bilateralnih susreta sa delegacijama susednih država učestvuje na Ceftinim forumima i tamo raspravlja o problemima koji tište privrednike iz regiona. Jedan od takvih skupova upravo se održava u Bosni a tema su necarinske prepreke koje ometaju trgovinu. Kada ukrstimo mišljenja privrednika i zaključke foruma napravićemo presek stanja i šaljemo ga nadležnim ministarstvima i vladi – odgovara savetnik za regionalnu saradnju na pitanje šta Privredna komora preduzima na uklanjanju barijera za srpske privrednike.

Država je, sa druge strane, kažu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Uredbom o uslovima i načinima internacionalizacije privrednih društava predvidela dodelu bespovratnih sredstva domaćim privrednim društvima finansiranjem aktivnosti u cilju povećanja konkurentnosti, promocije i izlaganja robe i usluga namenjenih izvozu, istraživanju stranog tržišta, učešću na međunarodnim sajmovima, dizajn novog pakovanja, izradu novog promotivnog materijala i reklamiranje u stranim časopisima.

Vlada je, podsećaju, usvojila i strategiju povećanja izvoza sa konkretnim aktivnostima i merama koje će uticati na povećanje izvoza naših proizvoda.

Oni, kao i Privredna komora Srbije, ukazuju da naše kompanije koje imaju probleme u nastupu na tržištima zemalja, članica Cefte, treba da ih dostave tomministarstvu, kako bi se u bilateralnim, a kasnije i pred telima Cefte  otklonile prepreke. 

Inače, u okviru dela Cefte koji se odnosi na investicije,  sve strane su se, podsećaju, obavezale da će stvoriti i održavati stabilne, povoljne i transparentne uslove za investitore, dozvoliti investicije u skladu sa svojim zakonima, osigurati jednak tretman, zaštitu i sigurnost  svih investicija, da neće uvoditi mere koje podrazumevaju diskriminaciju u pogledu osnivanja firmi…

Na pitanje – šta konkretno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja čini kako bi se domaćim privrednicima pomoglo da nastupe na susednim tržištima kažu da učestvuju u zaključivanju bilateralnih i regionalnih sporazuma o trgovinskoj i regionalnoj saradnji, kao i zaštiti investicija, što je osnova za unapređenje te saradnje.

 Oni dalje nabrajaju da su poslednjih godina aktivirali ili osnovali institucije i agencije koje se bave promocijom, osiguranjem ili finansiranjem izvoza naših preduzeća (SIEPA, AOFI, SMEKA, Fond za razvoj RS).