PREDANjE PORODICE ŠIJAN

Kad mu je 9. novembra 1967. godine F-4 eksplodirao iznad Severnog Vijetnama, pilot američkog ratnog vazduhoplovstva Lens Šijan katapultirao se i završio duboko u džungli sa teškim povredama glave, desne ruke i leve noge. Velika akcija spasavanja, u kojoj je učestvovalo nekoliko desetina letelica, nije uspela, što zbog snažne vatre Vijetkonga, što zbog toga što povređeni Šijan nije mogao dovoljno brzo da stigne do helikoptera.

Dvadesetpetogodišnji Amerikanac srpskog porekla proglašen je „nestalim u akciji”.

To ipak nije bio kraj Lensa Šijana. S frakturom lobanje, zdrobljenom rukom i višestrukim prelomima noge, bez hrane i sa sasvim malo vode, on je punih 46 dana puzao kroz džunglu, izbegavajući neprijatelja. Zarobljen je slučajno, kad se od umora i bolova onesvestio na putu kojim je nedugo zatim prošao kamion severnovijetnamskih snaga. Čak i u tako lošem stanju uspeo je da nadjača stražara i da pobegne, ali je ponovo uhvaćen posle nekoliko sati. Odveden je u logor u kom je već bilo američkih zarobljenika. Njima dugujemo priču o poslednjim danima kapetana Šijana, koji je za svoje postupke posthumno dobio najviše priznanje – Medalju časti.

Ni posle teškog mučenja on nije odao nijednu informaciju – sem svog imena i čina – a kad bi se malo oporavio od batina raspitivao se kod ostalih zarobljenika kako je logor čuvan i planirao bekstvo. U januaru 1968. prebačen je u zatvor Hanoju, takozvani Hanoj Hilton, gde je umro devet dana po dolasku. Zvanično, od upale pluća.

Nedugo posle smrti Lensa Šijana, u istom zatvoru završio je i Džon Mekejn, takođe zarobljen posle pada aviona. „Nisam upoznao Lensa Šijana, ali voleo bih da jesam. Voleo bih da sam imao samo trenutak da mu kažem koliko ga cenim, koliko mu dugujem što mi je pokazao, što je pokazao svima nama šta nam je dužnost – što nam je pokazao kako da budemo slobodni. Malo je nas ozbiljno pomišljalo na bekstvo, a ni naši nadređeni oficiri nisu nas ohrabrivali na to. Nekoliko hrabrih ljudi je pokušalo. Svi su uhvaćeni i mučeni.

Nije ni svaki zarobljenik uspeo da se drži kodeksa po kojem je neprijatelju trebalo da pruži samo osnovne informacije. Mnogi od nas su u neko doba popustili pod zlostavljanjem. Ali kapetan Šijan nije. On je kodeks poštovao do zadnjeg slova”, zapisao je Mekejn u svojoj knjizi „Vera mojih očeva” iz 1999. godine.

Silvester Šijan, Lensov otac, u jednom intervjuu, ponašanje svog sina objasnio je mešavinom srpske tradicije i američkog nagona za takmičenjem. „Srbi su poznati po junaštvu u situacijama kad su nadjačani. Bili su žestoki borci i jedan na jedan i jedan na pedeset”, rekao je Šijan, čiji se deda u 19. veku iz Like iselio u Ameriku.

Kadeti američke vazduhoplovne akademije nedelju dana uče o hrabrosti Lensa Šijana, a ako hoće 4. novembra da pobedi na izborima za najmoćnijeg čoveka sveta ni Džon Mekejn nema drugi izbor do da primeni predanje ličke porodice.

Sada toliko zaostaje za Barakom Obamom, kome je finansijska kriza povećala šanse da postane predsednik, da u borbi za Belu kuću mogu da mu pomognu samo drastične mere. Kao bogataš, koji ne zna ni koliko kuća ima, Mekejn će teško privući glasove onih koji strepe od naglog osiromašenja, a u svemu tome malu ulogu mogu da odigraju i srpski glasovi. Predviđa se da će ključna država ove godine biti Ohajo, u kojem je 2004. godine Džordž Buš odneo pobedu zahvaljujući uticaju i glasovima srpske zajednice, što mu je na kraju obezbedilo drugi mandat u Beloj kući.

Američki Srbi su i 2000. godine glasali za Buša, maglovito se nadajući da će on promeniti politiku prema Srbiji koju su postavile administracije Bila Klintona. Svojim glasovima sprečili su povratak Ričarda Holbruka i Medlin Olbrajt na vlast, ali nisu uspeli u onome što su hteli.

Ipak, početkom 2000. godine – kad je Džordž Buš tek obezbeđivao glasove u svojoj stranci za kandidaturu – po izjavama svojih bliskih saradnika, moglo se zaključiti da američki Srbi imaju dovoljno razloga da glasaju za njega, a ne samo protiv demokrate Ala Gora. Tako je Kondoliza Rajs, u to vreme članica neformalne grupe neokonzervativaca koja je sebe nazivala Vulkancima – po visokointeligentnoj rasi iz naučnofantastične serije „Zvezdane staze” – rekla da specijalci američke vojske imaju pametnija posla nego da na Kosovu vode srpsku decu do škola.

Sve je mirisalo na neku vrstu izolacionizma, ali se situacija promenila posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, pa su Sjedinjene Države krenule u dva rata, u Avganistanu i Iraku, kojima se još ne vidi kraj.

U strahu od povratka Holbruka, Olbrajtove i Veslija Klarka, koji su bili visoko rangirani u štabu demokratskog kandidata Džona Kerija 2004. godine, Srbi u Americi ponovo glasaju za Buša, zapravo ponovo protiv demokrata, ali su njihove nade vrlo brzo pale u vodu kad se Vašington stavio na stranu kosovskih Albanaca i zanemario stavove Srbije i Rusije.

Zbog toga su ove godine američki Srbi sa optimizmom gledali u Baraka Obamu – i izgleda glasali za njega na preliminarnim stranačkim izborima. Senator iz Ilinoisa (još jedne države u kojoj živi dosta Srba) poslao je početkom godine pismo Kongresu srpskog ujedinjenja – organizaciji koja zastupa političke stavove srpske zajednice u SAD – objasnivši da se u vezi s Kosovom zalaže za rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve strane, ali da i bez takvog rešenja treba da se poštuju prava manjina i da se zaštite verski objekti.

Obama je kasnije čestitao i Vidovdan, poručivši da je Kosovo nezavisno, a kad je izabrao Džozefa Bajdena za potpredsedničkog kandidata naglo su opale šanse da američki Srbi glasaju za njega. Bajden se odavno zalagao za nezavisnost Kosova i Metohije i za oštru politiku prema Srbiji.

Zato ne čudi da poslednjih nedelja iz Obaminog štaba u pokušaju da ipak privuku birače šalju poruke srpskoj zajednici u SAD da Ričard Holbruk nije deo njihovog tima.

Da je danas živ, i Lens Šijan bi bio pred teškim izborom – da glasa za svog kolegu iz vijetnamskog zarobljeništva ili da kao jedini polaznik vazduhoplovne akademije kome pre pedeset godina nije smetalo da deli sobu s crncem glasa da Afroamerikanac prvi put u istoriji postane predsednik Sjedinjenih Država.

Četvrtog novembra američki Srbi će morati dobro da razmisle ako uopšte izađu na biračka mesta.

Ovog puta glasaće za jednog od kandidata, a ne protiv nekog od njih.