Kri­za na ju­žnoj gra­ni­ci SAD uje­di­ni­la de­mo­kra­te i re­pu­bli­kan­ce

Po­sle vi­še­me­seč­nih te­ških pre­go­vo­ra ame­rič­ki Se­nat pred­sta­vio je ju­če na­crt dvo­par­tij­skog za­ko­na o bez­bed­no­sti gra­ni­ca i omo­gu­ća­va­nju po­mo­ći Ukra­ji­ni i Izra­e­lu vre­dan 118 mi­li­jar­di do­la­ra.

„Po­zi­vam čla­no­ve Kon­gre­sa da se oku­pe i br­zo usvo­je ovaj dvo­par­tij­ski spo­ra­zum”, po­ru­čio je Džo­zef Baj­den, po­hva­liv­ši pred­lo­že­ne me­re u pro­pi­su za za­u­sta­vlja­nje ne­le­gal­ne mi­gra­ci­je ko­jim će bi­ti obez­be­đe­na i do­dat­na fi­nan­sij­ska po­moć Ukra­ji­ni, Izra­e­lu i Taj­va­nu, ko­ju je Be­la ku­ća tra­ži­la još u ok­to­bru pro­šle go­di­ne.

Ali upr­kos do­go­vo­ru de­mo­kra­ta i re­pu­bli­ka­na­ca ko­ji po­dr­ža­va ame­rič­ki pred­sed­nik, za­kon je na­i­šao na „nož” de­snog kri­la re­pu­bli­ka­na­ca i pro­gre­siv­nih de­mo­kra­ta i pi­ta­nje je da li će pro­ći, po­go­to­vo u Pred­stav­nič­kom do­mu Kon­gre­sa.

Pred­se­da­va­ju­ći Pred­stav­nič­kog do­ma Majk Džon­son pro­gla­sio ga je „mr­tvim” čim bu­de do­šao do nje­go­ve kan­ce­la­ri­je: „Ovaj za­kon je čak go­ri ne­go što smo oče­ki­va­li i ne­će re­ši­ti ka­ta­stro­fu na gra­ni­ci ko­ju je pred­sed­nik na­pra­vio”, po­ru­čio je on pre­ko dru­štve­ne mre­že „Iks”.

Ne­kon­tro­li­sa­ni pri­liv imi­gra­na­ta, pre­ma po­sled­njoj an­ke­ti Roj­ter­sa i agen­ci­je Ip­sos, za Ame­ri­kan­ce je dru­ga naj­ve­ća bri­ga, po­go­to­vo za gla­sa­če re­pu­bli­ka­na­ca. Ame­rič­ka gra­nič­na pa­tro­la uhap­si­la je na gra­ni­ci to­kom pro­šle go­di­ne oko dva mi­li­o­na mi­gra­na­ta.

Be­loj ku­ći se žu­ri da za­kon što pre pro­đe u Kon­gre­su ka­ko bi se pre­va­zi­šao „su­kob” iz­me­đu sa­ve­znih i fe­de­ral­nih vla­sti u Tek­sa­su oko po­sta­vlja­nja bo­dlji­ka­ve ogra­de duž gra­ni­ce ka­ko bi se za­u­sta­vio pri­liv ile­gal­nih mi­gra­na­ta. Dan uoči pred­sta­vlja­nja za­ko­na ko­ji bi tre­ba­lo ko­nač­no da us­po­sta­vi red na ju­žnoj gra­ni­ci SAD, gu­ver­ner Tek­sa­sa Greg Abot po­ru­čio je iz Igl Pa­sa, u pri­su­stvu 14 re­pu­bli­kan­skih gu­ver­ne­ra, da je Tek­sas na pr­voj li­ni­ji fron­ta gra­nič­ne kri­ze „ko­ja je po­sle­di­ca ne­ma­ra Džo­ze­fa Baj­de­na” i po­zvao Ame­ri­kan­ce da bu­du uz tu sa­ve­znu dr­ža­vu. Na­veo je da je kri­za ko­ju je na­vod­no pred­sed­nik na­pra­vio na ju­žnoj gra­ni­ci omo­gu­ći­la da vi­še od se­dam mi­li­o­na ile­gal­nih imi­gra­na­ta uđe u SAD.

Ali, pro­pis ko­ji pred­vi­đa naj­ve­ću re­for­mu u imi­gra­ci­o­noj po­li­ti­ci SAD od 1996. go­di­ne ni­je po vo­lji ni ne­kim pro­gre­siv­nim de­mo­kra­ta­ma. Oni su lju­ti jer za­kon ne pred­vi­đa ni­šta da omo­gu­ći dr­ža­vljan­stvo za 11 mi­li­o­na lju­di ko­ji go­di­na­ma bez do­ku­me­na­ta ži­ve u SAD, uklju­ču­ju­ći i ta­ko­zva­ne dri­mer­se (sa­nja­re) ko­ji su kao de­ca do­ve­de­ni u Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve.

Po­stig­nu­ti do­go­vor dve stran­ke za obez­be­đi­va­nje spolj­nih gra­ni­ca SAD pred­vi­đa sa­mo 20,23 mi­li­jar­de do­la­ra. Go­to­vo po­lo­vi­na fi­nan­sij­skog pa­ke­ta po­mo­ći iz za­ko­na (60,06 mi­li­jar­di do­la­ra) oti­ći će kao po­dr­ška Ki­je­vu za rat s Ru­si­jom. Ako za­kon bu­de usvo­jen, Izra­el će do­bi­ti 14,1 mi­li­jar­du do­la­ra, a Cen­tral­na ko­man­da SAD 2,44 mi­li­jar­de do­la­ra za ope­ra­ci­je u Cr­ve­nom mo­ru pro­tiv Hu­ta. Deo fi­nan­sij­ske po­dr­ške u iz­no­su od 4,83 mi­li­jar­de do­la­ra tre­ba­lo bi da do­bi­ju Taj­van i osta­li part­ne­ri SAD u In­do­pa­ci­fi­ku. A pre­o­sta­lih 10 mi­li­jar­di do­la­ra pred­vi­đe­no je za hu­ma­ni­tar­nu po­moć za ci­vi­le u Ga­zi, oku­pi­ra­noj Za­pad­noj oba­li i Ukra­ji­ni, pre­no­si Roj­ters.

Li­der ve­ći­ne u Se­na­tu Čak Šu­mer re­kao je da će pred­u­ze­ti ko­ra­ke za odr­ža­va­nje po­čet­nog gla­sa­nja o za­ko­nu su­tra, dok je ne­za­vi­sna se­na­tor­ka Kir­sten Si­ne­ma na­ve­la da će za­kon obez­be­di­ti ju­žnu gra­ni­cu SAD, što je pred­vi­đe­no me­rom da Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnje bez­bed­no­sti za­tvo­ri gra­ni­cu uko­li­ko to­kom se­dam da­na bu­de vi­še od 5.000 po­ku­ša­ja pre­la­ska dnev­no.

Cen­tral­ni cilj za­ko­na je da se pre­ki­ne ši­ro­ka upo­tre­ba prak­se ko­ju kri­ti­ča­ri tre­nut­nog si­ste­ma na­zi­va­ju „uhva­ti i pu­sti”. No­ve me­re pred­vi­đa­ju da će mi­gran­ti  ubu­du­će pro­la­zi­ti kroz po­ja­ča­ni skri­ning. To pod­ra­zu­me­va da ne­ki mo­gu bi­ti od­mah i de­por­to­va­ni ili pri­tvo­re­ni. Oni ko­ji bu­du pri­vre­me­no pu­šte­ni dok če­ka­ju da im se u ro­ku od 90 da­na od­lu­či sta­tus no­si­će na­no­gvi­ce ka­ko bi nji­ho­vo kre­ta­nje bi­lo pra­će­no.

Osim to­ga, za­kon će omo­gu­ći­ti vla­di da de­lu­je po uzo­ru na Tram­pov pro­pis „Sta­tus 42”, do­net u vre­me pan­de­mi­je ko­vi­da 19, ko­ji je omo­gu­ća­vao vla­sti­ma da za­tvo­re gra­ni­cu i od­bi­ju pri­hvat mi­gra­na­ta bez raz­ma­tra­nja nji­ho­vih zah­te­va za azil.

Li­der re­pu­bli­ka­na­ca u se­na­tu Mič Ma­ko­nel po­dr­žao je za­kon, re­kav­ši da ne bi do­bi­li bo­lji do­go­vor ni da je u Be­loj ku­ći pred­sed­nik iz nje­go­ve stran­ke.

„Se­nat mo­ra pa­žlji­vo da raz­mo­tri pri­li­ku ko­ja je pred na­ma i pri­pre­mi se za ak­ci­ju”, po­ru­čio je Ma­ko­nel.