De­ko­di­ra­nje mo­der­nog ži­vo­ta u ga­le­ri­ji „Sin­gi­du­num”

Iz­lo­žba „De­ko­di­ra­nje” Mi­li­ce Ma­rin­ko­vić i Ane Pe­re­gi pred­sta­vlje­na je u ga­le­ri­ji „Sin­gi­du­num”. Pred broj­nim po­se­ti­o­ci­ma na otva­ra­nju o autor­ka­ma je go­vo­ri­la ku­sto­ski­nja ga­le­ri­je Ma­ja Ška­ljac Sta­no­še­vić, a go­ste su po­zdra­vi­le i umet­ni­ce. Ga­le­ri­ju su is­pu­ni­le, ka­ko je re­kla ova isto­ri­čar­ka umet­no­sti, ta­pi­se­ri­je, zid­ne i pod­ne – in­sta­la­ci­je u pro­sto­ru. Dve ko­le­gi­ni­ce sa Fa­kul­te­ta pri­me­nje­nih umet­no­sti – Od­sek tek­stil, ko­ji su za­vr­ši­le pre dva­na­est go­di­na, po­ve­le su lju­bi­te­lje umet­no­sti na je­din­stve­no pu­to­va­nje kroz umet­nič­ku in­ter­pre­ta­ci­ju ma­te­ri­jal­no­sti i sup­til­no­sti po­sto­ja­nja.

– Ana ra­di sa vu­nom, a Mi­li­ca sa upo­tre­blje­nim kon­zer­va­ma, po­klop­ci­ma i dru­gim me­tal­nim de­lo­vi­ma. Ap­strakt­nim for­ma­ma tra­že ne­što za­jed­nič­ko, do­pu­nju­ju se u pro­sto­ru i te­mat­ski, a to su no­ve teh­no­lo­gi­je – re­kla je Ma­ja Ška­ljac Sta­no­še­vić.

Te­ma i po­ru­ka iz­lo­žbe je, po­ru­ču­ju autor­ke, skre­ta­nje pa­žnje ši­roj jav­no­sti na to ko­li­ko nas mo­bil­ni te­le­fon i vir­tu­el­ni svet odva­ja­ju od nas sa­mih i vo­de u za­ča­ra­ni krug pun sja­ja i šmin­ke. Pri­vla­čan je, ob­ja­šnja­va­ju one, ali pi­ta­nje je ko­li­ko je re­a­lan i ko­li­ko nam od­u­zi­ma vre­me­na ko­je je dra­go­ce­no i ne mo­že se po­vra­ti­ti. Vre­me nam po­sta­je ne­bit­no, na­gla­ša­va­ju, a za­pra­vo je ve­o­ma bit­no ko­me i če­mu ga po­kla­nja­mo.

One po­sta­vlja­ju pi­ta­nje da li za­pra­vo mi ko­ri­sti­mo te pa­met­ne ala­te da olak­ša­mo se­bi ili nas je to pot­pu­no, ma­lo-po­ma­lo, ob­u­ze­lo i otu­đi­lo od sop­stva, što uka­zu­je na sum­nju, ka­ko se autor­ke pi­ta­ju – da li smo mi ma­li ro­bo­ti?

Umet­ni­ce fil­ca­nim i me­tal­nim for­ma­ma, kon­tra­stom me­ka­nog i hlad­nog ma­te­ri­ja­la, pri­ča­ju pri­ču o tra­di­ci­ji, ino­va­ci­ji i su­šti­ni umet­nič­kog iz­ra­za. One, ta­ko­đe, ša­lju po­ru­ku oču­va­nja sta­re tek­stil­ne teh­ni­ke fil­ca­nja, kao i oču­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne i re­ci­kla­že.

A šta u stva­ri de­ko­di­ra­ju Ana i Mi­li­ca?

– „De­ko­di­ra­nje” je sim­bo­li­čan na­ziv ko­jim skre­će­mo pa­žnju da se lju­di za­pi­ta­ju da li nam mo­bil­ni te­le­fon i vir­tu­el­ni svet po­ma­žu ili nas spu­ta­va­ju u da­ljem raz­vo­ju čo­ve­čan­stva – re­kla je za naš list Mi­li­ca Ma­rin­ko­vić i do­da­la: – Ži­ča­ne fi­gu­re pri­ka­zu­ju sim­bo­lič­ki ka­ko na naš um de­lu­ju mo­bil­ni te­le­fon, in­ter­net i dru­štve­ne mre­že.

A na lju­bi­te­lji­ma umet­no­sti je da se u ovoj ga­le­ri­ji u Knez Mi­ha­i­lo­voj do 13. fe­bru­a­ra pri­dru­že ot­kri­va­nju skri­ve­nih zna­če­nja sva­kog od ovih kom­plek­snih de­la, raz­ot­kri­ju slo­je­ve emo­ci­ja i mi­sli utka­nih u njih i sop­stve­nim uče­šćem da­ju do­pri­nos svo­je­vr­snom kre­a­tiv­nom de­ko­di­ra­nju – mo­der­nog ži­vo­ta.