Saobraćajni prosvetitelji

U poslednje vreme kod nas je dosta aktuelna tema bezbednost dece, prvenstveno školskog uzrasta, uključujući i zaštitu najmlađih u saobraćaju. Nedavno je Agencija za bezbednost saobraćaja najavila da će ove godine, zajedno sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, inicirati uvođenje saobraćajnog vaspitanja u redovni obrazovni program u školama u Srbiji.

To je povod da se podsetimo da je još pre blizu 70 godina tadašnja saobraćajna milicija u Beogradu preduzela prve korake širenja saobraćajne kulture među učesnicima u saobraćaju. Naime, tada se u našem glavnom gradu naglo povećao broj motornih vozila, naročito posle otvaranja domaće fabrike automobila u Kragujevcu, što je dovelo i do većeg broja žrtava motorizacije, naročito među decom. Stoga je Gradski SUP Beograda oformio posebnu ekipu od nekoliko najboljih i u pedagoškom smislu dobro pripremljenih saobraćajnih milicionera da rade na unapređenju saobraćajne kulture najmlađih žitelja grada. Sa puno entuzijazma, ovi saobraćajni prosvetitelji krenuli su među učenike osnovnih škola da ih, u saradnji s nastavnicima, putem predavanja, razgovora, uputstava i pouka upoznaju s neophodnim saobraćajnim propisima i pravilima, njihovim poštovanjem i najčešćim greškama, naročito pešaka, koje dovode do nesreća na ulicama i putevima.

Svoja izlaganja ljudi u plavim uniformama potkrepljivali su pričama i primerima iz svakodnevne prakse, dopunjujući ih kratkim poučnim bezbednosnim filmovima i njihovim komentarisanjem. Ova humana aktivnost saobraćajaca naišla je na veoma dobar prijem pa su nastavnici počeli da pozivaju milicionere i na roditeljske sastanke da bi roditeljima ukazali kako oni mogu da doprinesu sigurnosti svoje dece na putu od kuće do škole. Sa posebnim simpatijama dočekana je prva pojava uniformisanih pionira-saobraćajaca, koji su pod nadzorom starijih kolega regulisali saobraćaj i kontrolisali vozače. Za desetak godina obučeno je oko 300 mališana saobraćajaca.

Vremenom, ova vredna ekipa svoje vaspitno-propagandne aktivnosti proširila je i na srednje škole, zatim na profesionalne i vojne vozače, kandidate u auto-školama, čak i na decu u pojedinim obdaništima. Teško je proceniti koliko su ovi plemeniti ljudi za desetak godina svojim mnogobrojnim vaspitno-preventivnim akcijama spasli života, pre svega dečjih, na opasnom gradskom asfaltu.

Pošto su njihovim aktivnostima postavljene dobre osnove i odgovarajući povoljni uslovi, smatralo se da ove poslove od saobraćajnih milicionera treba ubuduće da preuzmu i nastave prosvetni radnici, uz odgovarajuću zakonsku regulativu. Odnosno, da se u škole uvede predmet saobraćajno vaspitanje, da se donesu neophodni nastavni programi, obezbedi nastavni kadar za ovo gradivo, ali i potrebni udžbenici, da se snime poučni domaći filmovi o saobraćaju, po mogućstvu urede i saobraćajni poligoni za praktičnu nastavu...

A koliko je i u kojoj meri tih zamisli i planova do danas realizovano u praksi, kakvi su rezultati postignuti, da li je to i koliko uticalo na povećanje bezbednosti dece u saobraćaju, moglo bi da bude tema za neku drugu priliku.

Sveta Jokić,
Beograd