Put ka toleranciji i poštovanju

Da li ste se ikad zapitali šta sve možemo da sagradimo i srušimo rečima?

Snaga reči je ogromna. Rečima podižemo, hrabrimo, dajemo vetar u leđa, volimo, inspirišemo, ohrabrujemo, dajemo i lomimo krila, rečima možemo zadati i teške udarce. Reči imaju moć da započnu i da prekinu neki odnos, izazovu krize i konflikte. Isto tako, mogu da dotaknu dušu, pokrenu pravu emociju, podstaknu na razmišljanje, donesu nova rešenja.

Kada govorimo o demokratskom društvu, u najširem smislu reči, govorimo o društvu koje se zasniva na ljudskim pravima, na vrednostima kao što su sloboda, poštovanje, solidarnost, jednakost, na vladavini prava i institucijama koje podržavaju ovakve vrednosti.

Demokratsko je društvo u kojem se poštuje kulturna raznovrsnost, podržavaju različite kulturne prakse i prenošenje raznovrsnog kulturnog nasleđa. To znači da su i pripadnici različitih manjinskih grupa ravnopravni učesnici demokratskog društva i da imaju jednake mogućnosti za kulturno izražavanje kao i ostali pripadnici društva.

Upotreba naziva, fraza, zastarelih termina koji su (danas) uvredljivi, reči ili sintagmi koje podstiču predrasude ili bi mogle da budu uvredljive za pripadnike različitih manjina ili grupa ljudi, jer se odnose na njihov pol, fizički nedostatak, nacionalnu, versku pripadnost i slično, nespojiva je s pojmom demokratskog društva.

O nastanku i istoriji grkokatoličke crkve i grkokatolicima napisano je mnoštvo knjiga, stručnih i naučnih radova.

Površnih i nestručnih tekstova o grkokatolicima i njihovoj crkvi, tekstova koje sadrže neistine, poluistine i istorijske falsifikate, nažalost, mnogo je više. Najčešće se mogu pronaći u novinskim člancima i na internet portalima i najlakše ih je prepoznati po upotrebi zastarele (danas uvredljive) terminologije koju koriste za grkokatolike i njihovu crkvu.

Termin „unijati” jeste nekadašnji naziv za grkokatolike, odnosno katolike istočnog obreda (katolike vizantijskog obreda) koji je danas, zbog teških pejorativnih konotacija koje mu se mogu pripisati, izašao iz učtive upotrebe. Ovaj pejorativ, nažalost, i danas se često koristi u javnom govoru i novinskim tekstovima, a njime se označavaju otpadnici od pravoslavne vere, neko ko je izdao svoju veru. Termini „unijatska crkva” i „unijati” su za grkokatolike izuzetno uvredljivi i ne treba ih koristiti. Važno je istaći i činjenicu da nisu sve istočne katoličke crkve nastale od pravoslavnih crkava.

Povezanost demokratije, kao koncepta i političkog sistema, i medija, kao uticajne institucije savremenog društva je očigledna. Savremeno demokratsko društvo posmatra medije kao jedan od instrumenata kojim se demokratija ostvaruje i održava. Mediji omogućavaju stvaranje informisanog građanina koji je sposoban da samostalno donosi sudove o društvenim zbivanjima i akterima. Informisan građanin je važan faktor u izgradnji zdrave demokratije.

Kodeks novinara Srbije predstavlja etički standard profesionalnog postupanja novinara. Uputstva i smernice koje sadrži jasno i nedvosmisleno govore o tome da sve ono što je deo medijskog sadržaja, a ponižavajuće je ili diskriminatorno za određenu grupu i doprinosi da se neka zajednica ili grupa oseća isključenom, mora biti okarakterisano kao kršenje profesionalnih standarda. Pomenuti zastareli termini danas imaju jasnu negativnu konotaciju pa mediji ne bi smeli da ih koriste.

Jezik nije statičan, razvija se i prilagođava vremenima i društvenim promenama. Promena terminologije nije puko politički korektno prilagođavanje, već odraz naše spremnosti da razumemo i poštujemo identitet drugih. To je korak ka izgradnji mostova razumevanja i solidarnosti među članovima društva.

Koristeći se neprimerenim i zastarelim izrazima često zaboravljamo da reči imaju moć da oblikuju naše stavove i delovanje prema drugima. Međutim, put ka promeni ovog obrasca nije samo u promeni reči, već u promeni svesti. Edukacija i informisanje u tome imaju ključnu ulogu. Kroz obrazovne kampanje, javne diskusije i medijsku podršku možemo promovisati uvažavanje i toleranciju prema različitim zajednicama. Korišćenje adekvatne terminologije odražava naše poštovanje prema identitetu i dostojanstvu svakog člana društva.

Tolerancija nije samo prihvatanje različitosti, već i aktivno uvažavanje tih različitosti. To zahteva otvoren um, empatiju i spremnost da se promeni način na koji komuniciramo. Kroz aktivno učenje, slušanje i prihvatanje različitosti gradimo društvo koje je osnaženo različitošću, a ne podeljeno njome.

Ana Džunja,
sociolog