Пут ка толеранцији и поштовању

Да ли сте се икад запитали шта све можемо да саградимо и срушимо речима?

Снага речи је огромна. Речима подижемо, храбримо, дајемо ветар у леђа, волимо, инспиришемо, охрабрујемо, дајемо и ломимо крила, речима можемо задати и тешке ударце. Речи имају моћ да започну и да прекину неки однос, изазову кризе и конфликте. Исто тако, могу да дотакну душу, покрену праву емоцију, подстакну на размишљање, донесу нова решења.

Када говоримо о демократском друштву, у најширем смислу речи, говоримо о друштву које се заснива на људским правима, на вредностима као што су слобода, поштовање, солидарност, једнакост, на владавини права и институцијама које подржавају овакве вредности.

Демократско је друштво у којем се поштује културна разноврсност, подржавају различите културне праксе и преношење разноврсног културног наслеђа. То значи да су и припадници различитих мањинских група равноправни учесници демократског друштва и да имају једнаке могућности за културно изражавање као и остали припадници друштва.

Употреба назива, фраза, застарелих термина који су (данас) увредљиви, речи или синтагми које подстичу предрасуде или би могле да буду увредљиве за припаднике различитих мањина или група људи, јер се односе на њихов пол, физички недостатак, националну, верску припадност и слично, неспојива је с појмом демократског друштва.

О настанку и историји гркокатоличке цркве и гркокатолицима написано је мноштво књига, стручних и научних радова.

Површних и нестручних текстова о гркокатолицима и њиховој цркви, текстова које садрже неистине, полуистине и историјске фалсификате, нажалост, много је више. Најчешће се могу пронаћи у новинским чланцима и на интернет порталима и најлакше их је препознати по употреби застареле (данас увредљиве) терминологије коју користе за гркокатолике и њихову цркву.

Термин „унијати” јесте некадашњи назив за гркокатолике, односно католике источног обреда (католике византијског обреда) који је данас, због тешких пејоративних конотација које му се могу приписати, изашао из учтиве употребе. Овај пејоратив, нажалост, и данас се често користи у јавном говору и новинским текстовима, а њиме се означавају отпадници од православне вере, неко ко је издао своју веру. Термини „унијатска црква” и „унијати” су за гркокатолике изузетно увредљиви и не треба их користити. Важно је истаћи и чињеницу да нису све источне католичке цркве настале од православних цркава.

Повезаност демократије, као концепта и политичког система, и медија, као утицајне институције савременог друштва је очигледна. Савремено демократско друштво посматра медије као један од инструмената којим се демократија остварује и одржава. Медији омогућавају стварање информисаног грађанина који је способан да самостално доноси судове о друштвеним збивањима и актерима. Информисан грађанин је важан фактор у изградњи здраве демократије.

Кодекс новинара Србије представља етички стандард професионалног поступања новинара. Упутства и смернице које садржи јасно и недвосмислено говоре о томе да све оно што је део медијског садржаја, а понижавајуће је или дискриминаторно за одређену групу и доприноси да се нека заједница или група осећа искљученом, мора бити окарактерисано као кршење професионалних стандарда. Поменути застарели термини данас имају јасну негативну конотацију па медији не би смели да их користе.

Језик није статичан, развија се и прилагођава временима и друштвеним променама. Промена терминологије није пуко политички коректно прилагођавање, већ одраз наше спремности да разумемо и поштујемо идентитет других. То је корак ка изградњи мостова разумевања и солидарности међу члановима друштва.

Користећи се непримереним и застарелим изразима често заборављамо да речи имају моћ да обликују наше ставове и деловање према другима. Међутим, пут ка промени овог обрасца није само у промени речи, већ у промени свести. Едукација и информисање у томе имају кључну улогу. Кроз образовне кампање, јавне дискусије и медијску подршку можемо промовисати уважавање и толеранцију према различитим заједницама. Коришћење адекватне терминологије одражава наше поштовање према идентитету и достојанству сваког члана друштва.

Толеранција није само прихватање различитости, већ и активно уважавање тих различитости. То захтева отворен ум, емпатију и спремност да се промени начин на који комуницирамо. Кроз активно учење, слушање и прихватање различитости градимо друштво које је оснажено различитошћу, а не подељено њоме.

Ана Џуња,
социолог