Sunčano u narednih 15.000 godina

Nastojeći da dođu do što preciznijih pokazatelja kakvo nas vreme očekuje u dužem periodu, naučnici su nedavno specijalnim uređajima ponovo prodrli u led Antarktika na dubinu veću od 3.000 metara i tako došli do najstarijih klimatskih podataka iz leda starog najmanje 740.000 godina.

Na ovaj način potvrđena je prognoza da će vreme u narednih 15.000 godina biti sunčano, toplo i stabilno, ako se uzme u obzir „mešanje ljudskog faktora”.
Zaključak meteorologa iz Britanskog istraživačkog centra Antarktika jeste da će pre novog ledenog doba prvo proteći najmanje 15.000 toplih, ponekad užarenih godina. Oni, međutim, upozoravaju da je koncentracija gasova, kao što su metan i ugljen-dioksid, koji izazivaju efekat „staklene bašte”, danas najviša u proteklih 440.000 godina.

Iako se predviđa da našoj planeti predstoji topliji period, istraživači upozoravaju da prognoze nagoveštavaju da će globalno zagrevanje doneti dugotrajnu nestašicu hrane, veću od one koja je vladala u „malom ledenom dobu”, tako što će prekinuti globalni vodeni ciklus.

„Moderna društva imaju mehanizme za borbu sa ovim problemima”, tvrdi Piter Brike, sa Instituta za tehnologiju u Atlanti (Džordžija), ali u isto vreme upozorava da oni mogu da budu neuspešni ukoliko društvo bude prinuđeno da se, u isto vreme, bavi brojnim ekološkim problemima i problemima životne sredine, što nagoveštavaju brojni ekološki izveštaji.

„Ako se pojave drugi problemi koji će onemogućavati našu sposobnost da se posvetimo rešavanju problema hrane i gladi, bićemo svedoci izbijanja ratnih sukoba, a to ni za koga ne bi smelo da bude iznenađenje”, pomalo sumorno je zaključio Brike u izjavi za časopis „Nju sajentist”.

Krajem prošle godine na indonežanskom ostrvu Baliju, u organizaciji Ujedinjenih nacija, održana je konferencija na kojoj su ministri i visoki zvaničnici iz više od 180 zemalja razgovarali o načinu borbe sa klimatskim promenama. Jedna od glavnih tema bila je zamena Protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju čije važenje ističe 2012.

Potpisan 1997, Protokol od razvijenih zemalja zahteva da za određeni procenat smanje ispuštanje štetnih gasova, koji se smatraju izazivačima globalnog zagrevanja.

Iz ovog sporazuma, međutim, izuzete su razvijene ekonomije, uključujući Kinu i Indiju, dok Sjedinjene Države, sada na drugom mestu iza Kine, nikada nisu ratifikovale sporazum. Na trećem mestu najvećih zagađivača našla se Indonezija, koja je u kratkom periodu uništila velike šumske površine.

Većina sveta ipak je saglasna da je za globalno zagrevanje odgovoran ljudski faktor i da je u ovoj borbi neophodno učešće svih zemalja i svakoga pojedinačno na planeti.

U prilog ovoj tvrdnji ide i nedavno objavljeno istraživanje čiji je zaključak da su ratovi „istorijski i sudbinski” povezani sa globalnim klimatskim promenama i da su u proteklih 500 godina redovno išli „ruku pod ruku”.

Ovo je prvi put da je ustanovljena istorijska jasna i direktna veza između rata i promena globalne temperature, dok su rezultati istraživanja izuzetno značajni jer neki stručnjaci predviđaju da sadašnje, ali i buduće, klimatske promene za rezultat mogu imati ozbiljne globalne nemire, pa čak i oružane sukobe!
Tako je generalni sekretar UN Ban Ki Mun u autorskom tekstu objavljenom u „Vašington postu” izneo mišljenje da je sukob u Darfuru, u Sudanu, „izbio delimično i kao posledica dezertifikacije (pretvaranja plodnog zemljišta u pustinju), ekološke degradacije i nedostatka resursa”.

„Uvereni smo da devijacije u temperaturi dramatično utiču na useve, a tako i na proizvodnju hrane”, kaže Brike. Kako kaže, ona ima trostruke negativne efekte: porast cena hrane, povećan rizik da najsiromašniji slojevi stanovništva umiru od gladi i porast društvene napetosti koja vodi ka sukobima i nasilju.

Brike i njegove kolege iz Hongkonga, Kine i Velike Britanije istraživali su unazad do 1400. godine istorijske podatke o ceni hrane širom sveta, o populaciji i sukobima i upoređivali ih sa podacima o dugoročnim temperaturnim  promenama.

On napominje da je sa svojim timom primetio relativno miran period između 1700. i prvih godina 19. veka u poređenju sa prethodnih 250 godina, i to najpre u Evropi, a ubrzo zatim i u Kini.
Stogodišnji period bez ratnih konflikata zabeležen je upravo pred kraj takozvanog „malog ledenog doba”, koje je trajalo od 1450. do 19. veka, a ustanovljeno je da se poklapa sa kratkotrajnim, stogodišnjim periodom zagrevanja.

Ovaj period zagrevanja mogao je u kratkom periodu da ublaži društvenu napetost, ali je od početka do sredine 19. veka temperatura ponovo naglo pala i konflikti su obnovljeni.

Izučavanjem ranijih klimatskih prilika i njihovim upoređivanjem sa postojećim uslovima, istraživači se nadaju da će dobiti bolje pokazatelje budućih trendova i načina na koji će atmosferske prilike na njih uticati.
S. Stijović