Civilizacijski varvarizam

Pišem vam inspirisan promišljenim člankom Bojana Jovanovića u „Politikinom” dodatku „Kultura, nauka, umetnost” objavljenim 4. novembra 1923.

Podstaknut životnim prednostima koje je kolektivni Zapad ostvario u prošlosti varvarskim metodama, u sadašnjosti taj isti kolektivni Zapad nastoji da te prednosti zadrži i proširi novim varvarskim putevima neokolonijalizma.

Neki od primera su: Srbija 1999 – bombardovanje (varvarizam), tzv. država Kosovo i „Bondstil” (proširenje prednosti); Gaza 2023 – uništavanje (varvarizam), nepriznavanje teritorije Palestine (proširenje prednosti); Irak 2002 – svrgavanje Sadama Huseina zbog nepostojećih sredstava masovnog uništenja (varvarizam), jeftina iračka nafta (proširenje prednosti); Ukrajina 2014 – prevrat u Majdanu (varvarizam), pokušaj slabljenja Rusije i pravoslavnih naroda (proširenje prednosti); Južna Afrika, druga polovina 20. veka – aparthejd (varvarizam), eksploatacija dijamanata i slično (proširenje prednosti).

Primera ima toliko da bi verovatno cela stranica „Politike” bila nedovoljna samo da se nabroje ukratko, a da ne pominjem dešavanja u Starom Rimu, Hitlerove akcije, kolonije po Africi, Aziji, Latinskoj Americi i Evropi. Pa zar i SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland nisu nekada bili kolonije, a u kolonijalno vreme na njihovom tlu su progonili autohtono stanovništvo sa njegovih teritorija?

Zar su to humani i demokratski principi na koje treba da se ugleda svet?

Više mi liči na to da je zlo zauzelo mesto dobrog.

Pa onda neki kažu da treba stremiti ka kolektivnom Zapadu. Ili da je npr. Srbiji mestu u Evropi.

Naravno da na kolektivnom Zapadu postoje mnoge pozitivne, napredne i pametne tekovine. Ali šta to vredi kad je zapadni sistem zasnovan na varvarskoj otimačini i to protok vremena ne može da spere.

Milan Savatović,
advokat u penziji i sudski prevodilac