Цивилизацијски варваризам

Пишем вам инспирисан промишљеним чланком Бојана Јовановића у „Политикином” додатку „Култура, наука, уметност” објављеним 4. новембра 1923.

Подстакнут животним предностима које је колективни Запад остварио у прошлости варварским методама, у садашњости тај исти колективни Запад настоји да те предности задржи и прошири новим варварским путевима неоколонијализма.

Неки од примера су: Србија 1999 – бомбардовање (варваризам), тзв. држава Косово и „Бондстил” (проширење предности); Газа 2023 – уништавање (варваризам), непризнавање територије Палестине (проширење предности); Ирак 2002 – свргавање Садама Хусеина због непостојећих средстава масовног уништења (варваризам), јефтина ирачка нафта (проширење предности); Украјина 2014 – преврат у Мајдану (варваризам), покушај слабљења Русије и православних народа (проширење предности); Јужна Африка, друга половина 20. века – апартхејд (варваризам), експлоатација дијаманата и слично (проширење предности).

Примера има толико да би вероватно цела страница „Политике” била недовољна само да се наброје укратко, а да не помињем дешавања у Старом Риму, Хитлерове акције, колоније по Африци, Азији, Латинској Америци и Европи. Па зар и САД, Канада, Аустралија и Нови Зеланд нису некада били колоније, а у колонијално време на њиховом тлу су прогонили аутохтоно становништво са његових територија?

Зар су то хумани и демократски принципи на које треба да се угледа свет?

Више ми личи на то да је зло заузело место доброг.

Па онда неки кажу да треба стремити ка колективном Западу. Или да је нпр. Србији месту у Европи.

Наравно да на колективном Западу постоје многе позитивне, напредне и паметне тековине. Али шта то вреди кад је западни систем заснован на варварској отимачини и то проток времена не може да спере.

Милан Саватовић,
адвокат у пензији и судски преводилац