Kipar poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije

Odnosi Kipra i Srbije su čvrsto utemeljeni i mogu se na svim nivoima okarakterisati kao izuzetni, odražavajući bliske istorijske, političke i kulturne veze dve zemlje, kao i prijateljstvo koje povezuje kiparski i srpski narod, kaže u intervjuu za „Politiku” Andreas Fotiju, ambasador Republike Kipar u Srbiji.

Beograd i Nikozija decenijama neguju čvrsto prijateljstvo, razvijajući izuzetno bliske i sveobuhvatne odnose, iznad svega poštujući uzuse međunarodnog prava, među njima najpre uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Koji aspekti odnosa naše dve zemlje imaju danas najizglednije šanse za nove prodore u međusobnoj saradnji?

Nedavna zvanična poseta Beogradu predsednika Republike Kipar, prošlog novembra, i održavanje trećeg Saveta za saradnju Srbije i Kipra predstavljaju prekretnicu naše saradnje, koja se neprekidno obogaćuje i proširuje na nove oblasti. Imali smo priliku da ocenimo našu bilateralnu saradnju u širokom spektru tema od zajedničkog interesa, kao i da donesemo strateške odluke o budućim koracima. U tom kontekstu, nadamo se brzoj implementaciji odluka koje su donete. U pogledu konkretnih oblasti saradnje o kojima su potpisani bilateralni sporazumi i memorandumi, otvorene su perspektive za bližu saradnju u oblastima obrazovanja, kulture, novih tehnologija, odbrane, bezbednosti, investicija i turizma.

Ο veoma bliskim odnosima Kipra i Srbije govori i činjenica da Kipar, osim sa Srbijom, održava ekvivalentan okvir saradnje na međuvladinom nivou samo sa Grčkom i Egiptom. To nema samo simboličan značaj već i suštinski i verujem da odslikava specifičnost našeg odnosa, ali i odlučnost da ga još više učvrstimo.

Srbija je veoma svesna da Kipar unutar EU izražava najjaču podršku našem evropskom putu. Nikozija ističe da su ubrzane integracije zapadnog Balkana od ključnog značaja za evropsku bezbednost. Ali taj put postaje sve trnovitiji, a pritisci na Beograd sve oštriji. Kako to razumeti?

Nedavna zvanična poseta Beogradu predsednika Republike Kipar pružila je priliku i da se utvrde ključne osnove politike koje takođe proističu iz tradicionalnih, bliskih i prijateljskih odnosa naših zemalja.

Pre svega, želeo bih da napomenem čvrst principijelan stav Srbije u vezi sa rešavanjem kiparskog pitanja na osnovu ugovorenog okvira Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. Bio bi propust kada ne bih izrazio zahvalnost Kipra za ovaj čvrst i nepokolebljiv stav koji Srbija izražava na razne načine.

Na sličan način, Vlada Republike Kipar u svakoj prilici ponavlja principijelne stavove u vezi sa poštovanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, kao i snažnu podršku Kipra evropskom putu Srbije i njenoj punoj integraciji u EU. Ovi naši stavovi su poznati, ali je veoma važno da se iznova ponavljaju, naročito u trenutnim okolnostima.

Za Kipar pristupanje Srbije Evropskoj uniji predstavlja preduslov za učvršćivanje stabilnosti u regionu Balkana, koja je usko povezana sa bezbednošću i stabilnošću Evrope. Stav Kipra je da je budućnost Srbije kao punopravnog člana velike evropske porodice.

Savet bezbednosti UN je ovih dana jednoglasno produžio mandat mirovnoj misiji Svetske organizacije na Kipru na godinu dana, pozivajući kiparske Grke i kiparske Turke na „deeskalaciju napetosti unutar i oko tampon-zone”. Kakav je aktuelni kurs Nikozije prema rešavanju „Kiparskog pitanja”?

Ove, 2024. godine, obeležava se 50 godina od turske invazije. Punih 50 godina neprekidne, nelegalne okupacije. Pet decenija podele, u kojima se Kipar bori za uspostavljanje pravde, za slobodu i kraj vojne okupacije. Naš cilj ostaje postizanje pravednog i održivog rešenja kiparskog problema, zasnovanog na relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i evropskim normama. Postizanje rešenja, bez anahronih garancija trećih zemalja i okupacionih trupa. Tražimo rešenje koje će ponovo ujediniti Kipar i koje će nam omogućiti da iskoristimo pun potencijal naše zemlje kao države članice EU. Imenovanje ličnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija gospođe Marije Anhele Holgin Kuelar, koja je upravo završila svoj prvi krug kontakata na Kipru, otvara nove prilike nakon nekoliko godina stagnacije. Pozdravljamo imenovanje ličnog izaslanika generalnog sekretara i očekujemo nastavak pregovora za pronalaženje rešenja kao što je predviđeno rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i to tamo gde su i prekinuti, u Kran-Montani 2017. godine.

Postojanje povoljne, pozitivne klime takođe predstavlja veoma važnu stavku i neophodan preduslov za svaki mirovni proces. Nažalost, na terenu se i dalje suočavamo sa uzastopnim izazovima i prekršajima na raznim mestima u tampon-zoni. Na ove izazove reagujemo staloženo i suzdržano. Naš cilj ostaje stvaranje pozitivne klime koja će potpomognuti napore za postizanje napretka.

U tom kontekstu, u cilju stvaranja pozitivne klime, predsednik Republike Kipar je nedavno najavio mere za dalju podršku zajednici kiparskih Turaka, kako bi se stvorili uslovi koji će potpomognuti proces ponovnog ujedinjenja. Turska je odlučujući, ali i veoma nepredvidiv faktor, jer će njen stav uticati na krajnji ishod. Istovremeno, tražimo aktivniju ulogu Evropske unije u procesu, koja bi mogla da funkcioniše kao dopuna i pojačanje Ujedinjenim nacijama.

Dozvolite mi da, u tom kontekstu, i javno izrazim duboku zahvalnost Srbiji za solidarnost i punu i neprekidnu podršku suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Republike Kipar, kao i našim naporima za pravedno i mirovno rešenje Kiparskog pitanja. Hteo bih, takođe, da izrazim duboku zahvalnost i priznanje Kipra za doprinos srpskog naroda kroz višegodišnje prisustvo srpskog kontingenta u mirovnim snagama Ujedinjenih nacija na Kipru (UNFICYP).

EU je ovih dana usvojila paket finansijske pomoći Ukrajini vredan 50 milijardi evra za period 2024–2027. Koliko je sada već dvogodišnji rusko-ukrajinski sukob izmenio Evropu i Evropsku uniju?

Nelegalna ruska invazija na Ukrajinu pokazala je da se mir – kako na našem kontinentu tako i širom sveta – nikada ne može uzimati zdravo za gotovo. Još od početka rata Kipar je osudio ruski napad na Ukrajinu, koji je rezultirao prisilnim raseljavanjem oko 10 miliona Ukrajinaca. Kipar je od početka čvrsto solidaran sa Ukrajinom i njenim narodom. Ispravno je to što EU podržava ukrajinski narod u praksi, uključujući i nedavni paket od 50 milijardi evra, koji je usvojio Evropski savet. To će obezbediti stabilno, dugoročno i neometano finansiranje Ukrajine. Ponavljamo našu nepokolebljivu podršku jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica.

Moramo biti kategorični u svom stavu da promene granica, kao posledica nasilja i rata, ne mogu biti prihvaćene. Za Kipar je odbrana međunarodnog legitimiteta i odredbi Povelje Ujedinjenih nacija principijelna stvar. Moramo da usmerimo pažnju na okončanje neprijateljstava i obezbeđivanje trajnog mira u Ukrajini, na osnovu principa međunarodnog prava.

Geopolitička arena između Istočnog Mediterana i Crvenog mora je sve napetija. Da li Kipar ima mirovni predlog za trajno okončanje oružanog konflikta u Gazi?

Kao najbliža država članica EU na čiju bezbednost direktno utiču dešavanja na Bliskom istoku, Kipar traži bezbednost i stabilnost u regionu. Kipar je, kao susedna zemlja, spreman da doprinese i pomogne na svaki mogući način deeskalaciji tenzija i pružanju olakšica što se tiče humanitarne dimenzije.

Smatramo da je jedini kredibilan i održiv korak napred revitalizacija mirovnog procesa na Bliskom istoku, zasnovanog na rešenju dve države, kao što je predviđeno rezolucijama UN. Evropska unija, zajedno sa drugim partnerima, kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države, kao i naši arapski regionalni partneri, trebalo bi da budu u središtu jedne takve strateške inicijative. Kao što je nedavno izjavio predsednik Hristodulidis, ovo je jedina garancija da se obezbede uslovi za trajni mir, bezbednost i dostojanstvo i za Izraelce i za Palestince, kao i da se spreči dalje širenje krize.

Istovremeno, s obzirom na to da su ogromne humanitarne potrebe u Gazi, Kipar je, kao najbliža država članica EU u regionu, sa izuzetno dobrim odnosima sa svim susednim zemljama, predložio sveobuhvatnu inicijativu za otvaranje jednosmernog pomorskog koridora, tzv. plan „Amaltija”. Kiparska inicijativa predviđa otvaranje dodatne rute za pružanje humanitarne pomoći civilima u pojasu Gaze.

Ima li kriza na Crvenom moru reprekusija po bezbednost u Istočnom Mediteranu?

Situacija u Crvenom moru je izuzetno krhka, dok su akcije Huta stvorile ozbiljne probleme u međunarodnoj navigaciji i pomorskoj bezbednosti. Ova pretnja opterećuje tranzit robe dodatnim troškovima, što rezultira povećanjem cena. Kao što smo videli u nekoliko slučajeva, svaka kriza može poprimiti veće razmere i prerasti u regionalnu krizu ili sukob sa nepredvidivim posledicama u već uzdrmanom regionu Bliskog istoka. Kipar sa zabrinutošću prati situaciju i podržava inicijative preduzete u okviru EU. Vredi napomenuti da skoro 15 odsto svetske pomorske trgovine prolazi kroz Crveno more, dok se, što se Kipra tiče, procenjuje da se 98 odsto našeg uvoza obavlja morskim putem.

Kakav je stav Nikozije prema dejstvima britanske vojske iz baza na Kipru u regionu Crvenog mora?

Treba razjasniti da Republika Kipar, ni u kom slučaju, nije uključena u bilo koju operaciju vojnog karaktera u regionu. Što se tiče korišćenja britanskih baza na Kipru, kiparska vlada je u komunikaciji sa britanskom, u okviru koji je definisan Sporazumom o osnivanju Republike Kipar i pratećim dokumentima u pomenutom sporazumu. Najviši prioritet kiparske vlade je bezbednost Kipra i njegovih stanovnika, kao i očuvanje naših odnosa sa državama u regionu. Učešće Republike Kipar je striktno ograničeno na operacije humanitarne prirode, za pomoć stanovništvu regiona, a ne na operacije vojne prirode.

Prevod sa grčkog Maja Stojiljković