Ne moramo da se složimo, važno je da se razumemo

Zahvaljujući uredništvu „Politike”, koje se drži izreke „govori da bih te video” i principa „ni po babu ni po stričevima”, čitaoci mogu da nađu različite tekstove. Kao dobar primer ističem serijal „Biti čovek: budimo ljudi”, čiji autor je dr Jovan Janjić. Iz jedne njegove priče o patrijarhu Pavlu dopale su mi se patrijarhove reči. Na jednu provokaciju, umesto opravdane ljutnje, on je rekao: „Ne moramo da se složimo, važno je da se razumemo”. Nažalost, 23. decembra 2023. godine, pod pretećim naslovom „Onima u Srbiji koji seju mržnju prema Srpskoj nikada nećemo oprostiti”, objavljen je intervju s Miloradom Dodikom. O izborima i srpskom nerazumevanju Dodik je ponovio sve ono što svakodnevno govore Aleksandar Vučić i Ana Brnabić. Njih troje su od naroda izabrana vlast. Što oni kažu i predlažu svojim biračima, ovi slušaju i sve prihvataju.

Međutim, mišljenja sam da mi koji pripadamo poraženoj manjini imamo bar pravo na postavljanje nekih pitanja. Zašto njih troje ne priznaju da i oni imaju vlastitih grešaka? Ma kolike te greške bile, niko ih za to ne treba mrzeti. Zar nije njihova greška nedorečena, svakodnevna floskula „deo opozicije sa Đilasove liste i političke javnosti Beograda mrzi RS i njene građane koji su došli u Beograd da glasaju”? Pritom sledi njihovo isticanje Đilasa i njegovih miliona, kao ekstremnog srbomrsca, koji osporava svojim zemljacima pravo da biraju državnu vlast u Srbiji. Na internetu stoji da Đilas ne osporava dvojno državljanstvo i glasanje za narodne poslanike, nego da tvrdi da Srbi iz Bosne ne mogu da glasaju za odbornike beogradskih opština.

Nažalost, navedena trojka već godinama se ističe stavovima o svakom lideru stranaka i njihovim članovima, koji imaju drugačije mišljenje od njih. Svaka primedba, kritika i zamerka, njima upućena, biva proglašena mržnjom i izdajom. Znam da većina građana Srbije koja je bliže „izvoru” ne prihvata sve „zdravo za gotovo”, ali da Srbi u Srpskoj Vučiću veruju sve od reči do reči, jer im se obraća na fin način: „Obraćam vam se u ime srpskog naroda i svih građana Srbije. Želim da vam se izvinim zbog strašne kampanje koju protiv vas, naših sestara i braće, vodi jedan deo političke javnosti u Beogradu.”

Povodom sukoba političara u Srbiji, reagovao je i episkop bihaćko-petrovački Sergije. Dao je punu podršku vlasti Srbije, a malo oštrije prekorio je i za međusobne podele prozvao prethodnu vlast i opoziciju na čelu s Draganom Đilasom. Verujem da mu ovoliko nerazumevanje, vređanje i međusobne optužbe Srba stvaraju velike neprilike i brige u razvoju međuljudskih odnosa u suživotu Srba, Bošnjaka i Hrvata u njegovoj eparhiji. Primeran i pozitivan razvoj tih odnosa, obnovu crkava, puteva i pomoć povratnicima koje je započeo vladika bihaćko-petrovački Hrizostom (sada mitropolit sarajevski) odmah posle „Dejtona”, uspešno su nastavili vladike Atanasije i sadašnji Sergije.

Na kraju, nešto i o ličnom poimanju mržnje. Rođen sam 1936. godine u selu Kolunić kod Bosanskog Petrovca. Kršten sam uz zvuke zvona koje je seoskoj crkvi poklonio kralj Petar Karađorđević (Petar Mrkonjić). Sin i supruga stradali su mi 1994. godine kao civilne žrtve rata. To mi daje za pravo da mrzim samo svetske i jugoslovenske lidere i zločince, ma koje vere oni bili, koji su krivi za rat i stotine hiljada nevinih žrtava. Bio bih lud da mrzim Srbe iz BiH koji su glasali u Beogradu. Ako je neko i glasao za beogradske odbornike, od mene ima samo kritiku, a ne mržnju. I ja imam dvojno državljanstvo, a jednako volim obe države. Tamo gde sam rođen, biću i sahranjen. Svake godine građanima Petrovca i Zenice čestitam 25. novembar, Dan državnosti BiH.

Svetko Latinović,
Kać