Не морамо да се сложимо, важно је да се разумемо

Захваљујући уредништву „Политике”, које се држи изреке „говори да бих те видео” и принципа „ни по бабу ни по стричевима”, читаоци могу да нађу различите текстове. Као добар пример истичем серијал „Бити човек: будимо људи”, чији аутор је др Јован Јањић. Из једне његове приче о патријарху Павлу допале су ми се патријархове речи. На једну провокацију, уместо оправдане љутње, он је рекао: „Не морамо да се сложимо, важно је да се разумемо”. Нажалост, 23. децембра 2023. године, под претећим насловом „Онима у Србији који сеју мржњу према Српској никада нећемо опростити”, објављен је интервју с Милорадом Додиком. О изборима и српском неразумевању Додик је поновио све оно што свакодневно говоре Александар Вучић и Ана Брнабић. Њих троје су од народа изабрана власт. Што они кажу и предлажу својим бирачима, ови слушају и све прихватају.

Међутим, мишљења сам да ми који припадамо пораженој мањини имамо бар право на постављање неких питања. Зашто њих троје не признају да и они имају властитих грешака? Ма колике те грешке биле, нико их за то не треба мрзети. Зар није њихова грешка недоречена, свакодневна флоскула „део опозиције са Ђиласове листе и политичке јавности Београда мрзи РС и њене грађане који су дошли у Београд да гласају”? Притом следи њихово истицање Ђиласа и његових милиона, као екстремног србомрсца, који оспорава својим земљацима право да бирају државну власт у Србији. На интернету стоји да Ђилас не оспорава двојно држављанство и гласање за народне посланике, него да тврди да Срби из Босне не могу да гласају за одборнике београдских општина.

Нажалост, наведена тројка већ годинама се истиче ставовима о сваком лидеру странака и њиховим члановима, који имају другачије мишљење од њих. Свака примедба, критика и замерка, њима упућена, бива проглашена мржњом и издајом. Знам да већина грађана Србије која је ближе „извору” не прихвата све „здраво за готово”, али да Срби у Српској Вучићу верују све од речи до речи, јер им се обраћа на фин начин: „Обраћам вам се у име српског народа и свих грађана Србије. Желим да вам се извиним због страшне кампање коју против вас, наших сестара и браће, води један део политичке јавности у Београду.”

Поводом сукоба политичара у Србији, реаговао је и епископ бихаћко-петровачки Сергије. Дао је пуну подршку власти Србије, а мало оштрије прекорио је и за међусобне поделе прозвао претходну власт и опозицију на челу с Драганом Ђиласом. Верујем да му оволико неразумевање, вређање и међусобне оптужбе Срба стварају велике неприлике и бриге у развоју међуљудских односа у суживоту Срба, Бошњака и Хрвата у његовој епархији. Примеран и позитиван развој тих односа, обнову цркава, путева и помоћ повратницима које је започео владика бихаћко-петровачки Хризостом (сада митрополит сарајевски) одмах после „Дејтона”, успешно су наставили владике Атанасије и садашњи Сергије.

На крају, нешто и о личном поимању мржње. Рођен сам 1936. године у селу Колунић код Босанског Петровца. Крштен сам уз звуке звона које је сеоској цркви поклонио краљ Петар Карађорђевић (Петар Мркоњић). Син и супруга страдали су ми 1994. године као цивилне жртве рата. То ми даје за право да мрзим само светске и југословенске лидере и злочинце, ма које вере они били, који су криви за рат и стотине хиљада невиних жртава. Био бих луд да мрзим Србе из БиХ који су гласали у Београду. Ако је неко и гласао за београдске одборнике, од мене има само критику, а не мржњу. И ја имам двојно држављанство, а једнако волим обе државе. Тамо где сам рођен, бићу и сахрањен. Сваке године грађанима Петровца и Зенице честитам 25. новембар, Дан државности БиХ.

Светко Латиновић,
Каћ