Rasplamsavanje tihe okupacije Bosne i Hercegovine

Aleksandar Vranješ*

Početkom 2021. godine pažnju javnosti u BiH privukli su intervjui dva bivša visoka predstavnika, Karla Bilta i Volfganga Petriča. Obojica povodom nastupajuće dvadeset pete godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, osvrnuli su se na aktuelnu situaciju u Bosni i Hercegovini ponudivši neka svoja rešenja. Kao da su se dogovarali, obojica zaključiše da je neophodno ugasiti OHR. Tako je Bilt istakao za BHRT u januaru 2021. godine da treba smanjiti ulogu visokog predstavnika, da je vreme bonskih ovlašćenja prošlo i da BiH više nije protektorat međunarodne zajednice.

Sličnog stava bio je i Petrič, koji je za Radio Slobodna Evropa februara iste godine izjavio da je OHR danas deo problema, a ne rešenja i ukoliko bi Šmit bio imenovan za visokog predstavnika uprkos vetu Rusije, onda bi legitimitet OHR-a bio u potpunosti dezavuisan. Događaji koji će uslediti potpuno će negirati zaključke ova dva veterana.

Da je Kristijan Šmit potencijalni naslednik Valentina Incka, sve se jače čulo po kuloarima već početkom 2021. godine. Tvrdilo se da je on izbor odlazeće kancelarke Angele Merkel, uprkos tome što su SAD na tom mestu videle nekog drugog. Ipak, SAD su prihvatile Šmita i maja te godine „progurale” njegovo ime na Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira (PIK). Ovo ad hoc telo „neformalne grupe zemalja”, kako ga je onomad okarakterisao Evropski sud za ljudska prava, nije bilo dovoljno da Šmita inicira u visokog predstavnika.

Izostala je rezolucija Saveta bezbednosti UN zahvaljujući principijelnim stavovima Ruske Federacije i Kine, a samim tim i Šmitova verifikacija. To, pak, nije sprečilo zapadnu grupu zemalja da Šmitu daju legitimitet i vetar u leđa kako bi uz lažno predstavljanje otpočeo nametanje niza odluka u BiH pozivajući se na već mnogima sporna bonska ovlašćenja. Time je „Pandorina kutija” otvorena, a samo malobrojni pojedinci među zapadnim diplomatama iskreno će odgovoriti na pitanje da li su kršenje međunarodnog prava u slučaju Šmita i njegovo inaugurisanje po svaku cenu ustabilili političke prilike u BiH ili je ova državna zajednica danas u većem političkom haosu, na korak od raspada.

Jedno od Šmitovih brojnih nametanja kojem su aplaudirali na Zapadu, bila je izmena Krivičnog zakona BiH kojom je ustanovljena nova inkriminacija „neizvršavanje odluka visokog predstavnika”. Time je odbijanje slepe poslušnosti zapadnom „vicekralju” u BiH postalo kriminalni čin sa zaprećenom kaznom zatvora od šest meseci do pet godina uz obaveznu zabranu vršenja dužnosti. Dakle, ako bi se neki srpski funkcioner drznuo da se ogluši o nelegalne odluke nepostojećeg visokog predstavnika u BiH, mogao bi da završi u zatvoru i da mu se oduzme pravo vršenja javne funkcije.

I pogađate, meta je bio Milorad Dodik. Veoma brzo je kreirana i podignuta optužnica protiv predsednika Republike Srpske zato što je izvršio ustavnu obavezu proglašenja Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH kojeg je prethodno usvojila Narodna skupština, a potom je lažni visoki predstavnik preko veb sajta OHR-a ukinuo. I bez obzira na to što je Šmitova izmena Krivičnog zakona BiH stupila na snagu dan nakon Dodikovog ukaza o proglašenju zakona, usledila je ubrzana procedura pisanja optužnice, pokretanja sudskog postupka, dovođenja pogodnih sudija i stvaranja medijske atmosfere kako su stranci konačno doskočili Miloradu Dodiku.

Očigledno je reč o političkom procesu s jasnim ciljem, ali kako stvari stoje, pre će nestati Bosna i Hercegovina nego politička karijera Milorada Dodika. Ono što se sve glasnije čuje po banjalučkim kuloarima jesu pripremljene mere koje će vlasti u Republici Srpskoj preduzeti u slučaju da se predsedniku presudi i zabrani političko delovanje. Tako se može čuti da će se pred Narodnom skupštinom Republike Srpske naći čitav niz zakona po hitnom postupku, od Zakona o neprimenjivanju odluka Suda BiH, pa do propisa kojima bi se obezbedilo finansiranje državnih službenika iz reda srpskog naroda na nivou zajedničkih institucija. Zatim se predviđa da će istog dana srpski funkcioneri na nivou BiH prestati da donose odluke, ali bez povlačenja iz Sarajeva. U isto vreme usvojiće se i Izborni zakon, te će se svi budući lokalni i opšti izbori na teritoriji Republike Srpske odvijati mimo Centralne izborne komisije BiH. Po kuloarima se može čuti još niz mera, a na pitanje kako sve to opravdati slovom Dejtonskog sporazuma, odgovor glasi da su upravo SAD i Nemačka uz zapadne partnere srušile taj isti sporazum menjajući poredak i sprovodeći tihu okupaciju BiH, koja se poslednje dve godine s nemačkim funkcionerom Šmitom posebno rasplamsala. Tako da srpski politički otpor ovoj tiraniji nema alternativu, makar ne ostalo ništa od državne zajednice, kako ustvrdiše sagovornici.

Naravno, sve su ovo predviđanja i govorkanja, a ono što možemo sa sigurnošću da konstatujemo jeste da Republika Srpska neće pasivno čekati da međunarodna zajednica uruši njene temelje. Politička samoodobrana je jedino što preostaje rukovodstvu Republike Srpske, jer su pravne metode u BiH davno korumpirane po principu „kadija te tuži, kadija ti sudi”. S druge strane, pitanje koje bi trebalo da zabrine analitičare po raznim ambasadama u Sarajevu glasi – kako će Bosna i Hercegovina preživeti zapadnu tiraniju? A pred Miloradom Dodikom nije presuda, nego nova izborna pobeda u oktobru, ako strani faktor u BiH to još nije uvideo, onda ništa ne shvataju.

*Autor je ambasador BiH u Srbiji