Od „Zastave” ostali samo suveniri

Kragujevac – Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju Grupe „Zastava vozila” iz Kragujevca nad kojim je pre sedam godina otvoren stečajni postupak. Prvo nadmetanje zainteresovanih kupaca zakazano je za peti mart, a početna cena ponuđene imovine je 68,9 miliona dinara.

Od krupnije imovine, na licitaciji će se naći 779 kvadratnih metara poslovnog prostora, dve fabričke hale sa 590 kvadrata i kancelarije površine 290 kvadrata. Kupcima se nude i zaostali auto-delovi, sitniji kancelarijski materijal, radni sto, stolica, fotelja, plakar, kvarcna peć, čiviluk... To je sve što je ostalo od nekada moćnog holdinga koji je upravljao svim delovima Zavoda „Crvena zastava”.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je fabrika bila na vrhuncu razvoja, samo u kragujevačkim pogonima „Zastave” bilo je angažovano oko 36.000 radnika, a preduzeće je imalo i stotinak kooperanata u republikama nekadašnje Jugoslavije. Prema procenama, za kragujevačku „Zastavu” je bilo vezano pola miliona Jugoslovena koji su živeli od poslova moćnog socijalističkog giganta koji je automobile izvozio u 72 zemlje. „Zastava” je najviše pomogla razvoju i izgradnji Kragujevca, a prvi direktor bio je legendarni Prvoslav Raković.

„Fića”je u SFRJ dobio status nacionalnog auta, a zanimljivo je da se s početka proizvodnje 1955. godine u političkim strukturama komunističke vlasti postavilo pitanje da li proleteri uopšte smeju da imaju svoj auto u eri društvene svojine.

Najglasniji protivnici izgradnje fabrike automobila u Kragujevcu bili su predstavnici slovenačke Komunističke partije koji su se na sastancima rugali „neukim šumadijskim seljacima”.

„Zastava” je automobile pravila po „Fijatovoj” licenci, a prvi samostalan „Zastavin” auto je bio čuveni „101”, od milošte nazvan „stojadin”.

Međunarodnu popularnost „Zastava” je stekla sredinom osamdesetih godina 20. veka, kada je pokrenut projekat „Jugo-Amerika”. Popularni „jugić” koštao je svega 4.000 dolara i bio je najjeftiniji auto u SAD. Za osam godina u Americi je prodato 141.511 automobila „jugo”.

Kragujevačka fabrika automobila je 2008. godine prodata italijanskom „Fijatu”, koji je postao dvotrećinski vlasnik preduzeća, dok se u vlasništvu naše države i danas nalazi 33 odsto kapitala. „Fijat” je 2012. godine započeo proizvodnju modela „500L”, a danas se fabrika pod okriljem „Stelantisa”, ujedinjene grupacije „Fijata” i „Sitroena”, priprema za proizvodnju električnog automobila, najverovatnije po modelu „pande”.

Od svih proizvođača četvorotočkaša u istočnoj Evropi, čiji su vlasnici danas automobilski giganti iz Zapadne Evrope, samo je „Zastava” morala da se odrekne svog loga. Sve ostale istočnoevropske firme, poput češke „Škode” i rumunske „Dačije”, zadržale su nacionalne oznake.

Otkako je ugašeno i drugo veliko preduzeće – „Zastava kamioni” – od prvobitne „Zastavine” grupacije ostala je još samo fabrika „Zastava oružje”, koja je i danas okosnica naše namenske industrije. U međuvremenu su ugašena i mnoga manja preduzeća koja su nosila „Zastavino” ime, a maketa „fiće” postala je najprodavaniji kragujevački suvenir.