„Najglasniji bend” ponovo u Beogradu

„Dip Parpl”, nazvan svojevremeno „najglasnijim bendom na svetu”, i jedna od najvećih rok atrakcija, ponovo dolazi u Beograd. Novi susret sa ovdašnjom publikom zakazan je za 13. jul ove godine. Prvi put su u našoj prestonici nastupali još davne 1975, kada su bili na vrhuncu popularnosti, da bi nam se potom vraćali u više navrata.

Okupljeni davnih šezdesetih godina prošlog veka kao bend koji izvodi psihodelični i progresivni rok, brzo su se preorijentisali na publici prihvatljiviji zvuk kada su i izdali album „Nijanse duboko ljubičastog” (Shades of Deep Purple). Sa kolegama iz grupa „Led cepelin” i „Blek Sabat” činili su tzv. sveto trojstvo britanskog hard roka i hevi metala.

Stil im se stalno menjao, iskazujući majstorstvo svakog od članova pojedinačno. Pravi prodor počeli su hitom „Tiho” (Hush), objavljenim u junu 1968, i ubrzo na sebe privukli pažnju publike u SAD i Kanadi. Kod kuće, u Velikoj Britaniji, na uspeh su morali malo da sačekaju. Ipak, nisu posustajali i uskoro postaju jedna od rok atrakcija na čije koncerte se odlazi sa velikim očekivanjima.

Bilo je to vreme kada je takozvana bit muzika, koju su promovisali britanski bendovi poput „Bitlsa”, „Serčersa”, polako počela da dobija novu fizionomiju. Vođeni činjenicom da tzv. pravi muzičari, oni iz sveta džeza ili klasičari, sebe i dalje vide kao „višu klasu”, počeli su da istražuju. Akcenat je bačen na instrumente sa klavijaturama, što je svakako doprinelo opštem zvuku i složenosti melodija, i dozvolilo je autorima da granicu roka pomere za stepenicu više, ka hevi metalu. Članovi benda „Dip Parpl”, koji su iza sebe već imali pristojne karijere, snalazili su se u tim vodama na najbolji mogući način.

Drugi element karijere ove grupe svakako je činjenica da su u vreme njihovog delovanja u upotrebu već uveliko ušli instrumenti i ozvučenja koji su izvođačima omogućavali da se čuju mnogo glasnije i mnogo čistije. Podsetimo, zvuk sa čuvenog koncerta „Bitlsa” na „Šia stadionu” u Njujorku 1965. nije se po jačini ili kvalitetu ni po čemu razlikovao od onoga koji je u to doba izlazio iz obične telefonske slušalice. Ono što je usledilo svega dve-tri godine potom predstavljalo je ogroman skok i omogućilo muzičarima da se u nastupima posvete i nekim drugim detaljima, pre svega kvalitetu izvođenja, aranžmanima, upotrebi specifičnih instrumenata, koreografiji...

Članovi benda „Dip Parpl” su se u tome snašli bolje od mnogih drugih. Njihove nastupe publika je pratila sa uzbuđenjem, očekujući svakoga trenutka da se desi nešto vizuelno novo, atraktivno. A Jan Glijan, Riči Blekmur, Jon Lord, Jan Pajs i Rodžer Glover, koji su sačinjavali najpopularnije izdanje grupe, znali su kako da iskoriste svoje znanje i talenat.

To su na najbolji način pokazali na svoja 22 studijska albuma i još bezbroj drugih sa javnih nastupa širom sveta. Njihovim poklonicima svakako će u najdužoj uspomeni ostati longplej ploče: „U steni” (In a Rock), „Vatrena lopta” (Fireball), „Mašinska glava” (Machine Head), izraz koji označava i deo vrata gitare za štimovanje žica, „Goreti” (Burn), „Proizvedeno u Japanu” (Made in Japan), na kojima su iskazali jednako sviračku virtuoznost kao i stvaralačku invenciju. Ukupno su prodali više od 100 miliona albuma.

Naravno, bilo je i uspona i padova, promena članova, konačnog odlaska nekih od njih, pa i privremenog prestanka funkcionisanja benda (1976–1984). Ipak, ne treba sumnjati da će se pred beogradskim poklonicima, kao i uvek, pokazati u najboljem izdanju. Ovaj put dolaze nam u postavi koja pored Gilana, Pajsa i Glovera uključuje gitaristu Stiva Mora i klavijaturistu Dona Ejrija, koji je zamenio Jona Lorda, preminulog 2002.

Već smo pomenuli da je „Dip Parpl” u više navrata nastupao u Beogradu i svaki susret sa njima ovdašnjoj publici je ostao u nezaboravnom sećanju. U decembru 2019. pisala je beogradska štampa: „Moćni kao da su tek započeli karijeru, sinoć su u Štark areni razbili hitovima i otišli dalje na istok... Energija mladosti preplavila je dvoranu... Bila je tu cela Srbija. Generacije koje su odrasle slušajući najglasniji bend na svetu došle su da vide i pozdrave britanske rokere.”