„Најгласнији бенд” поново у Београду

„Дип Парпл”, назван својевремено „најгласнијим бендом на свету”, и једна од највећих рок атракција, поново долази у Београд. Нови сусрет са овдашњом публиком заказан је за 13. јул ове године. Први пут су у нашој престоници наступали још давне 1975, када су били на врхунцу популарности, да би нам се потом враћали у више наврата.

Окупљени давних шездесетих година прошлог века као бенд који изводи психоделични и прогресивни рок, брзо су се преоријентисали на публици прихватљивији звук када су и издали албум „Нијансе дубоко љубичастог” (Shades of Deep Purple). Са колегама из група „Лед цепелин” и „Блек Сабат” чинили су тзв. свето тројство британског хард рока и хеви метала.

Стил им се стално мењао, исказујући мајсторство сваког од чланова појединачно. Прави продор почели су хитом „Тихо” (Hush), објављеним у јуну 1968, и убрзо на себе привукли пажњу публике у САД и Канади. Код куће, у Великој Британији, на успех су морали мало да сачекају. Ипак, нису посустајали и ускоро постају једна од рок атракција на чије концерте се одлази са великим очекивањима.

Било је то време када је такозвана бит музика, коју су промовисали британски бендови попут „Битлса”, „Серчерса”, полако почела да добија нову физиономију. Вођени чињеницом да тзв. прави музичари, они из света џеза или класичари, себе и даље виде као „вишу класу”, почели су да истражују. Акценат је бачен на инструменте са клавијатурама, што је свакако допринело општем звуку и сложености мелодија, и дозволило је ауторима да границу рока помере за степеницу више, ка хеви металу. Чланови бенда „Дип Парпл”, који су иза себе већ имали пристојне каријере, сналазили су се у тим водама на најбољи могући начин.

Други елемент каријере ове групе свакако је чињеница да су у време њиховог деловања у употребу већ увелико ушли инструменти и озвучења који су извођачима омогућавали да се чују много гласније и много чистије. Подсетимо, звук са чувеног концерта „Битлса” на „Шиа стадиону” у Њујорку 1965. није се по јачини или квалитету ни по чему разликовао од онога који је у то доба излазио из обичне телефонске слушалице. Оно што је уследило свега две-три године потом представљало је огроман скок и омогућило музичарима да се у наступима посвете и неким другим детаљима, пре свега квалитету извођења, аранжманима, употреби специфичних инструмената, кореографији...

Чланови бенда „Дип Парпл” су се у томе снашли боље од многих других. Њихове наступе публика је пратила са узбуђењем, очекујући свакога тренутка да се деси нешто визуелно ново, атрактивно. А Јан Глијан, Ричи Блекмур, Јон Лорд, Јан Пајс и Роџер Гловер, који су сачињавали најпопуларније издање групе, знали су како да искористе своје знање и таленат.

То су на најбољи начин показали на своја 22 студијска албума и још безброј других са јавних наступа широм света. Њиховим поклоницима свакако ће у најдужој успомени остати лонгплеј плоче: „У стени” (In a Rock), „Ватрена лопта” (Fireball), „Машинска глава” (Machine Head), израз који означава и део врата гитаре за штимовање жица, „Горети” (Burn), „Произведено у Јапану” (Made in Japan), на којима су исказали једнако свирачку виртуозност као и стваралачку инвенцију. Укупно су продали више од 100 милиона албума.

Наравно, било је и успона и падова, промена чланова, коначног одласка неких од њих, па и привременог престанка функционисања бенда (1976–1984). Ипак, не треба сумњати да ће се пред београдским поклоницима, као и увек, показати у најбољем издању. Овај пут долазе нам у постави која поред Гилана, Пајса и Гловера укључује гитаристу Стива Мора и клавијатуристу Дона Ејрија, који је заменио Јона Лорда, преминулог 2002.

Већ смо поменули да је „Дип Парпл” у више наврата наступао у Београду и сваки сусрет са њима овдашњој публици је остао у незаборавном сећању. У децембру 2019. писала је београдска штампа: „Моћни као да су тек започели каријеру, синоћ су у Штарк арени разбили хитовима и отишли даље на исток... Енергија младости преплавила је дворану... Била је ту цела Србија. Генерације које су одрасле слушајући најгласнији бенд на свету дошле су да виде и поздраве британске рокере.”