Bajden želi Marka Rutea za novog šefa NATO-a

Bela kuća se svojski trudi da pomogne Marku Ruteu da preuzme kormilo Severnoatlantske alijanse od Jensa Stoltenberga, kome mandat ističe u oktobru ove godine. Predsednik Džozef Bajden podržava odlazećeg holandskog premijera Rutea da postane sledeći generalni sekretar NATO-a, potvrdio je za „Politiko” jedan američki zvaničnik.

Očekuje se da će Bajdenova podrška podstaći više saveznika da se pridruže Ruteovoj nominaciji, nakon meseci nadmetanja između njega i nekoliko evropskih zvaničnika za tu funkciju, pre svega premijerke Estonije Kaje Kalas i letonskog ministra spoljnih poslova Krišjanisa Karinša. U međuvremenu je i britanski Forin ofis saopštio da podržava Marka Rutea (57) na mestu sledećeg generalnog sekretara NATO-a, prenosi Rojters.

Danska premijerka Mete Frederiksen na konferenciji za štampu, na kojoj je govorila o vojnoj pomoći Ukrajini, juče je rekla da bi odbila da postane sledeći generalni sekretar NATO-a ako bi joj ta funkcija bila ponuđena.

Briselski portal piše da već dve trećine članica alijanse podržavaju Ruteovu nominaciju da preuzme vođstvo zapadnog vojnog saveza u delikatnom geopolitičkom trenutku kad mir u Ukrajini još nije na vidiku.

Sam Rute je još u oktobru prošle godine nagovestio da je zainteresovan da preuzme čelnu poziciju NATO-a. Ali holandski premijer tokom Bezbednosne konferencije u Minhenu nije hteo da razgovara o svojoj kandidaturi.

„Napravio sam grešku u oktobru kad sam pričao o tome da bih bio zainteresovan za tu funkciju. Nije to trebalo da uradim, pa sam odlučio da više ne pričam o tome”, rekao je.

Prema pravilima NATO-a, odluka o generalnom sekretaru mora da bude jednoglasna, što znači da Rute i dalje mora da dobije podršku svih članica, a ima ih 31. Svaki kandidat mora da pridobije Tursku i Mađarsku, koje su otezale s prijemom novih članova. Kako se saznaje, Ankara je navodno tražila dodatna uveravanja pre nego što je podržala Rutea, dok Budimpešta ima dugogodišnju istoriju nesuglasica s holandskim premijerom.

Bivši generalni sekretar Severnoatlantskog saveza od 2004. do 2009. Holanđanin Jap de Hop Shefer smatra da će odluka o imenovanju Rutea biti doneta uskoro.

„Mislim da Mark Rute ima veoma dobre šanse da bude imenovan. Postoji velika, važna grupa zemalja koje podržavaju Ruteovu kandidaturu i mislim da možemo očekivati da bude imenovan već 4. aprila, na 75. godišnjicu NATO-a, kada će se ministri spoljnih poslova članica saveza sastati u Briselu, kaže Shefer za holandsku televiziju Njusjur.

I načelnik holandske armije general Ono Ajhelshajm za TV program „VNL op zondag” kaže da je veoma pozitivno što SAD i većina zapadnih zemalja podržavaju Rutea da postane novi generalni sekretar NATO-a: „Sjedinjene Države su svakako najvažnija vojna sila unutar NATO-a i stoga takođe imaju odlučujuću reč u imenovanju novog lidera vojnog saveza”.

Ako Rute bude imenovan za novog generalnog sekretara NATO-a za nešto više od mesec dana on će morati da odluči da li će se povući sa svoje sadašnje funkcije. Budući da su se pregovori o formiranju novog kabineta odužili jer je stranka Pitera Omcitga Novi društveni ugovor (NSC) istupila iz pregovora s Gertom Vildersom, liderom krajnje desničarske Stranke slobode, malo je verovatno da će Holandija dobiti novu vladu do aprila.

Koliko god da je u Minhenu izbegavao pitanja o potencijalnom preuzimanju liderstva transatlantske alijanse, Rute je u svojim istupima zvučao kao „narečeni” lider NATO-a. Novinarima je u prolazu rekao da je pretnja da Rusija napadne neku zemlju NATO-a stvarna, ali „najbolji način da se to spreči jeste da se uverimo da smo učinili sve da uložimo u našu odbranu, vodeći računa da alijansa ostane jaka.”

Govoreći za „Evroaktiv” na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, Rute je poručio evropskim bezbednosnim liderima da „prestanu da prigovaraju i kukaju o Trampu”. Holandski šef vlade je rekao da, bez obzira na to ko bude izabran za predsednika SAD, Evropa treba da poveća potrošnju za odbranu i ulaganja u vojnu proizvodnju.

Jedna od velikih briga alijanse 2024. i dalje je kako da omogući pojedinim članicama koje ne ulažu mnogo u odbranu da popune vojna skladišta koja su se ispraznila isporukama oružja i opreme Ukrajini. NATO treba da donese i velike odluke koje se odnose na dugoročna ulaganja u novu, ali skupu, precizno navođenu municiju. Takođe, ovaj vojni savez mora da uspostavi ravnotežu između pritiska Vašingtona da se kupuje američko oružje i evropskih ambicija za izgradnju kapaciteta za proizvodnju odbrambenih sistema na Starom kontinentu.

Po oceni Jap de Hop Shefera, najvažniji zadatak novog generalnog sekretara biće da zadrži države članice NATO-a na okupu. „To zvuči lako, ali je neverovatno teško zbog različitih interesa. Generalni sekretar ima relativno malu moć, ali mora da izgradi autoritet, a Mark Rute ima ogromnu prednost u tome. Ceo svet ga poznaje i on poznaje ceo svet. Dakle, dolazi s pozicije na kojoj je imao jak autoritet”, kaže nekadašnji čelnik alijanse.