O dopunskom radu državnih lekara

Tekst profesora Dragana Delića „Koliko treba da zarađuju lekari”, objavljen 13. februara u „Politici”, nudi intrigantan pristup važnom pitanju finansijskog vrednovanja rada lekara zaposlenih u državnom zdravstvu. O vrednovanju rada lekara i saradnika, s obzirom na složenost usluga, uvek prisutne rizike i eventualnost teških posledica po pacijenta, ali i osiguranje, u okviru ekonomike zdravstva postoje brojni radovi. Analiziranje odnosa principal-agent, asimetričnosti informacija ili moralnog hazarda spada u neke od standardnih metoda za kvantifikovanje i segmentaciju, na strani rashoda, mase ličnih primanja u zdravstvu. Drugim rečima, ova oblast zahteva temeljno poznavanje mnogih aspekata ekonomije. Profesor Delić ima jednostavniji pristup ovom kompleksnom pitanju pošto svoj predlog visine plate državnih lekara očito bazira na intuiciji.

Međutim, stav „dopunski rad lekara trebalo bi da postane samo muzejska postavka jednog nesrećnog vremena i pogrešnog rešenja” profesora Delića je nov, značajan i zaslužuje pažnju. Ovde je reč o oceni legalizovanog, sistemskog konflikta interesa u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti koji omogućava državnom lekaru i rad u privatnom sektoru. Posledice su očigledne: niska produktivnost lekara stvara dugačke liste čekanja u državnim ustanovama i pacijenti su prinuđeni da potraže uslugu u privatnom sektoru, često kod istog lekara, i da, naravno, plate iz džepa još jednom ono što su već platili kroz obavezni zdravstveni doprinos.

Zakon usvojen 2005. još tada je izazvao veliku debatu. Pod pritiskom mnogih činilaca, domaćih i inostranih, u ovaj sistemski zakon umetnut je tada i član koji je propisivao obavezu ukidanja dopunskog rada nakon određenog perioda. I tako je 2010. godine u Skupštini Srbije došlo do rasprave oko izmena zakona u vezi s ukidanjem dopunskog rada državnih lekara. Zbog sistemske važnosti teme tadašnji predsednik Odbora za zdravlje Narodne skupštine dr Paja Momčilov pozvao je na sednicu brojne zvanice: pored funkcionera Ministarstva zdravlja, predsednika Zdravstvenog saveta Srbije profesora Delića, pozvan je, između ostalih, i dolepotpisani kao predstavnik Udruženja privatnih lekara i stomatologa Srbije. Stav udruženja je bio za ukidanje dopunskog rada lekara zbog brojnih štetnih efekata. Međutim, stav Ministarstva zdravlja, kao i profesora Delića, bio je da se dopunski rad državnih lekara ne ukida. Nažalost, ondašnja poslanička većina, u skladu s principom partijske discipline, podržala je stav Ministarstva zdravlja i Zdravstvenog saveta, pa je velika prilika za ukidanje pogubnog dopunskog privatnog rada državnih lekara bila propuštena.

Stoga ohrabruje promena stava profesora Delića, posle 14 godina, kad je reč o dopunskom radu lekara. I ujedno dokazuje da nikad nije kasno za reviziju shvatanja o štetnosti konflikta interesa u jednoj tako važnoj oblasti kao što je zdravstvo.

Dr Draško Karađinović,
Beograd