„Pan­da di­plo­ma­ti­ja” ši­ri me­ku moć Kine

Naj­bo­lji di­plo­mat­ski sig­nal ko­ji vi­še od bi­lo ka­kvih iz­ja­va zva­nič­ni­ka po­ka­zu­je da se od­no­si Ki­ne i SAD po­pra­vlja­ju je­ste po­nov­no ak­ti­vi­ra­nje „pan­da di­plo­ma­ti­je”.

Na­ja­va da se dži­nov­ske pan­de vra­ća­ju u zo­o­lo­ški vrat u San Di­je­gu ni­je sa­mo gest do­bre vo­lje, već i po­ka­za­telj da su Pe­king i Va­šing­ton, upr­kos raz­li­ka­ma, po­no­vo na­šli za­jed­nič­ki je­zik, ko­ji će spre­ča­va­ti da se su­par­ni­štvo dve su­per­si­le iz­ro­di u ne­pri­ja­telj­stvo.

Zva­nič­ni­ci zo­o­lo­škog vr­ta u San Di­je­gu iz­ja­vi­li su da oče­ku­ju dve pan­de, muž­ja­ka i žen­ku, ko­je tre­ba da stig­nu već kra­jem le­ta ako bu­du odo­bre­ne sve do­zvo­le i is­pu­nje­ni dru­gi uslo­vi, oko pet go­di­na na­kon što je zo­o­lo­ški vrt vra­tio po­sled­nje pan­de u Ki­nu. 

„Ve­o­ma smo uz­bu­đe­ni i pu­ni na­de”, re­kla je Me­gan Oven iz Sa­ve­za za di­vlje ži­vo­ti­nje zo­o­lo­škog vr­ta u San Di­je­gu, pre­no­si AP.

Port­pa­rol­ka Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Ki­ne Mao Ning iz­ja­vi­la je da je Ki­na od de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ostva­ri­la sa­rad­nju u oču­va­nju dži­nov­skih pan­di sa 26 in­sti­tu­ci­ja u 20 ze­ma­lja.

Po­zajm­lji­va­njem ovih ši­rom sve­ta obo­ža­va­nih ugro­že­nih ži­vo­ti­nja, ko­jih je u di­vlji­ni osta­lo oko 1.800, Pe­king prak­tič­no pro­jek­tu­je svo­ju „me­ku moć”. Zo­o­lo­ški vr­to­vi obič­no pla­ća­ju na­kna­du od mi­li­on do­la­ra go­di­šnje za dve po­zajm­lje­ne pan­de, a ako one u me­đu­vre­me­nu do­bi­ju pri­no­vu još do­dat­nih 600.000 do­la­ra. Ovaj no­vac je na­me­njen ki­ne­skim na­po­ri­ma za oču­va­nje pri­ro­de, pre­ma iz­ve­šta­ju ame­rič­ke Kon­gre­sne slu­žbe za is­tra­ži­va­nje iz 2022. go­di­ne.

Ki­ne­ski pred­sed­nik Si Đin­ping je pro­šlog no­vem­bra na mar­gi­na­ma sa­mi­ta Azij­sko­pa­ci­fič­ke eko­nom­ske sa­rad­nje u San Fran­ci­sku iz­ra­zio na­du da će nje­go­va ze­mlja po­no­vo po­če­ti da ša­lje pan­de u SAD na­kon što su se on i pred­sed­nik SAD Džo­zef Baj­den u Ka­li­for­ni­ji pr­vi put lič­no sa­sta­li na­kon go­di­nu da­na i obe­ća­li da će po­ku­ša­ti da sma­nje ten­zi­je.

Na sve­ča­noj ve­če­ri s po­slov­nim li­de­ri­ma SAD, Si je ove ši­rom sve­ta obo­ža­va­ne ljup­ke ži­vo­ti­nje iz po­ro­di­ce me­dve­da s upa­dlji­vim cr­nim be­le­zi­ma oko oči­ju, uši­ju i te­la, na­zvao „iza­sla­ni­ci­ma pri­ja­telj­stva iz­me­đu ki­ne­skog i ame­rič­kog na­ro­da”.

Stra­ho­vi u ve­zi s bu­duć­no­šću ta­ko­zva­ne pan­da di­plo­ma­ti­je eska­li­ra­li su pro­šle go­di­ne, ka­da su zo­o­lo­ški vr­to­vi u Va­šing­to­nu i Mem­fi­su u Te­ne­si­ju vra­ti­li ove ži­vo­ti­nje u Ki­nu. Ta­ko su u SAD osta­la sa­mo če­ti­ri ki­ne­ska cr­no-be­la me­dve­da po­zna­ta po to­me što se hra­ne uglav­nom bam­bu­som. Po ugo­vo­ru, na­jam is­ti­če ka­sni­je ove go­di­ne i zo­o­lo­ški vrt u Atlan­ti mo­ra da ih vra­ti u Ki­nu.

Pe­king sa­da raz­ma­tra da po­ša­lje par ko­ji uklju­ču­je žen­ku po­tom­ka Bai Jun i Gao Ga­oa, dvo­je biv­ših sta­nov­ni­ka zo­o­lo­škog vr­ta, re­kla je Me­gan Oven, struč­njak za po­na­ša­nje pan­di, ko­ja je ra­di­la u San Di­je­gu i Ki­ni.

Mno­gi ugo­vo­ri o po­zaj­mi­ca­ma pan­di su bi­li na 10 go­di­na i če­sto su pro­du­ža­va­ni. Ali pro­šlo­go­di­šnji pre­go­vo­ri o pro­du­že­nju spo­ra­zu­ma ili sla­nju vi­še pan­di ni­su da­li re­zul­ta­te. Ki­ne­ske dru­štve­ne mre­že u tom „hlad­no­ra­tov­skom pe­ri­o­du”, na­ro­či­to po­sle oba­ra­nja na­vod­no špi­jun­skog ba­lo­na iz­nad SAD, bi­le su pre­pla­vlje­ne zah­te­vi­ma za nji­ho­vo vra­ća­nje zbog ne­do­ka­za­nih tvrd­nji da su ame­rič­ki zo­o­lo­ški vr­to­vi mal­tre­ti­ra­li pan­de.

„Pan­da di­plo­ma­ti­ja” na­sta­la je 1972. go­di­ne, ka­da je Ki­na u va­šing­ton­ski zoo-vrt pr­vi put po­sla­la ove cr­no-be­le me­dve­de. A ključ­nu ulo­gu od­i­gra­la je pr­va da­ma SAD Pet Nik­son, ko­ja je pra­ti­la svog su­pru­ga Ri­čar­da Nik­so­na to­kom isto­rij­ske po­se­te ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Ki­ni. Ona je ta­da u zo­o­lo­škom vr­tu pr­vi put vi­de­la pan­de, ko­je su je op­či­ni­le. To­kom sve­ča­ne ve­če­re pre­ne­la je ki­ne­skom pre­mi­je­ru Džou En­la­ju ve­li­ko di­vlje­nje pre­ma ovim ži­vo­ti­nja­ma. De­sna ru­ka Mao Ce­dun­ga po­vo­dom kom­pli­men­ta Nik­so­no­ve su­pru­ge br­zo je re­a­go­vao: „Da­ću vam ne­ke pan­de.”

Od 1972. go­di­ne, kad je Ki­na po­klo­ni­la Ling-Ling i Hsing-Hsing Na­ci­o­nal­nom zo­o­lo­škom vr­tu u Va­šing­to­nu, vi­še od 22 ze­mlje do­bi­le su dži­nov­ske pan­de iz Ki­ne, a po­sled­nja je Ka­tar. SAD, Špa­ni­ja i Austri­ja bi­le su pr­ve ze­mlje ko­je su ra­di­le sa Ki­nom na oču­va­nju pan­di i u tim ze­mlja­ma je ro­đe­no 28 ovih ži­vo­ti­nja, na­vo­di se u iz­ve­šta­ju Sin­hue.  

Dr Sa­ra Bek­sel, biv­ša di­rek­tor­ka u Is­tra­ži­vač­koj ba­zi uz­go­ja dži­nov­skih pan­di u Čeng­duu, u pro­vin­ci­ji Se­ču­an, za ma­ga­zin „Di­plo­mat” uka­zu­je da je pra­vi raz­log Ki­ne za sla­nje ovih „kr­zne­nih am­ba­sa­do­ra” u ino­stran­stvo po­li­tič­ko-eko­nom­ske pri­ro­de, a ne to­li­ko na­por da se za­šti­ti ova vr­sta, ko­ja se te­ško raz­mno­ža­va u za­to­če­ni­štvu. Utvr­đe­no je da po­sto­ji ja­sna ve­za iz­me­đu ve­li­kih tr­go­vin­skih spo­ra­zu­ma i po­zajm­lji­va­nja ovih ži­vo­ti­nja. Ta­ko je, na pri­mer, zo­o­lo­ški vrt u Edin­bur­gu 2011. go­di­ne do­bio dve pan­de u okvi­ru tr­go­vin­skog spo­ra­zu­ma Ki­ne i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je vred­nog 2,6 mi­li­jar­di fun­ti. Iste go­di­ne, Ka­na­da i Fran­cu­ska do­bi­le su po par pan­di na­kon što su s Pe­kin­gom pot­pi­sa­le ugo­vo­re o iz­vo­zu ura­ni­ju­ma.